Dušan Radović

First topic message reminder :

Rođen je 29. novembra 1922. godine, u Nišu, bio je pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik.



Radovićev otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, dok je majka Sofija rođena Stefanović bila iz Niša.

Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe" i (od 1975. godine) urednik Studija B. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka "Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir "Brana" Radović.

Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu, a iza sebe je ostavio sina Miloša Radovića.

Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan.

Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora "Kolibri“: "Mrak", "Plavi zec", "Strašan lav", "Šta je na kraju", "Pesma o mleku", "Tatin muzičar", "Zdravica" ("Sve što raste htelo bi da raste")...

ВЕЛИКИ ЧОВЕК

Константин (је само име),
Константиновић (само презиме),
виши контр. беогр. саобр. предузећа –
то је све звање његово и занимање.
Састали смо се, цењени Константине
Константиновићу,
да вам признамо пред свима:
Ви сте човек, име, презиме и занимање,
каквог би свако дете хтело за стрица да има!

ПЕСМА
Господо,
рекао је тај кога ћу на крају споменути...
Господо,
рекао је тај кога ћу на крају споменути,
– ја сам хтео...
Господо,
загрцнуо се тај кога ћу на крају споменути,
Господо...
Господо...
Господо...
– И сео.
Дајте им сланине, сира и ловоре,
ал забраните им, господо,
да пијани држе говоре!

“Ima žena koje vole samo svoje muževe. Nisu ništa posebni ti muževi, već te žene”.

“Žena mora biti žena non-stop. Jer se nikad ne zna kad muževi mogu postati muškarci”.

“Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide”.

 


"Svaka žena bi htela život, onako, ceo, iz jednog komada. Kako počne da tera, da se ne prekida do kraja…To je, dabome lepo… ako je neko te sreće… A ako nije te sreće, šta će? Neka ga krpi iz parčića… deo po deo, kako joj dođe.
Moj ceo život je iz nekih zakrpa…Sve nešto na sitno, na kratko i pomalo. To nije ono…ali, šta mogu…neki život ipak jeste. Godine prođu i svaka žena skrpi neki život… Ima tu svačega… Al ima, bogami, i lepih komada!
Malo je života bez šavova i zakrpa… Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.
Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu… Svakome se primeti gde je šav – nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane. Jel tako?"

''Na vedrom i hladnom januarskom nebu noćas je briljirao Mesec.
Spustio se nisko, veći nego ikad ranije. Činilo nam se da će, zbog nekog kvara, prinudno sleteti...
Neko čudo, možda ne baš toliko, jesmo zaslužili.
Međutim, ni čuda nas neće...''

ЗЕЛЕНА МОДА
У неваспитано време, у пролеће,
када зазвони сунце у врби,
сви мисле: хоће, одолеће!
– а сви се чешу где их сврби.
Као каписле пупољци праште!
Бубе радосне што ће се родити.
Догодило се плаво, ал’ слуте баште:
после плавог – зелено ће се догодити.
Зелено је у моди!... Ко се сад роди
– зелене биће му пелене меке,
у зеленој окупаће се води
тамо где зелена птица пева са смреке.

ЧУДА
Гле,
риба плива!
Ко би се томе надао од рибе?!
Гле,
багрем цвета!
Ко би то очекивао од багрема?!
Гле,
птица лети!
До малочас је чучала на крову?!
Гле, гле,
све сама чуда!
На трешњи – процветала трешња!
Црни дуд капље са дуда!

ДА ЛИ КРОМПИР ЦВЕТА
Чудно питање:
да ли кромпир цвета?
Не бих се чудио и да цвета!
Шта све не цвета у башти лета?
Од сунца до сунцокрета
– све цвета!
Кад већ све цвета,
била би штета
да кромпир не цвета!

ЦИЉ
Све се понавља,
и јутро,
и петак
и лето.
Циљ је да се све усаврши,
да добијемо најбоље јутро,
најбољи петак и најбоље лето.
Кад постигнемо све то,
рећи ћемо: ето,
зар није вредело?
Сад имамо најбоље јутро,
најбољи петак и најбоље лето.

ЛЕТИТЕ
Летите, летите!
То је тако отмено и лепо,
данас толико ретко и необично.
Летите,
просто полетите,
као што се летело некад,
пре него што смо се уплашили.

СВЕТ
Цвет је чекао пчелу,
пчела је тражила цвет.
И испало је:
велики је свет,
тешко је дочекати пчелу,
још теже наћи цвет.
А свуд по свету
пчеле у лету,
а сав свет у цвету!

ЖИВОТ
Живот трчи, лети, плива
и пева.
Кад се умори,
претвори се у биљку или у дрво
и одмара се на једној нози.

МАЛИ ЖИВОТ
Док неко пије
– ја ПИЈУЦКАМ.
Док неко гризе
– ја само ГРИЦКАМ.
Док неко глође
– ја само ГЛОЦКАМ.
Док неко боде
–ја само БОЦКАМ.
Док неко пева
– ја ПЕВУЦКАМ.
Док неко дрема
– ја ДРЕМУЦКАМ.
Док неко ради
– ја РАДУЦКАМ...
И тако мало, ситно ЖИВУЦКАМ.

ЛУБЕНИЦЕ И ДИЊЕ
Лубенице и диње личе
на велика зелена јаја.
На њима лежи сунце
као квочка.

ДРВО СПАВА
На граници света дрво спава,
трчало за сунцем преко трава.
Где је сунце престало и пало
– ту је дрво стало и заспало.
Заспало црно, заспало...
По крошњи му још траг сунца лута.
Јабука га уловила жута.
Заспао цвет, и дрво и трава
– на јабуци мало сунце спава.
Заспало жуто, заспало...

ФРУШКА ГОРА2
ФРУШКА ГОРА, ниска па дугачка,
крај Дунава дрема као мачка.
ФРУШКА ГОРА, као хлеб из пећи
од свих других и лепши и већи.
ФРУШКА ГОРА, к’о постеља права,
на њој ноћу пола Срема спава.

КОЊ И САН
Неко сања да има коња
а неко има коња.
Неко сања да јаши коња
а неко јаши коња.
Неко сања да је пао са коња
а неко је пао са коња.
Неко се пробудио
кад је пао
а неко је устао
и поново узјахао.

ЈЕСЕЊА ПЕСМА
Све је пошло наопачке
за врапце и мачке,
кад је јесен окачила
своје жуте значке,
кад је ветар запевао
новембарске тачке...
Пажња! Пажња!
Велика јесења купопродаја!
Продајемо сунцобране
– купујемо кишобране!
Продајемо старо лишће
– купујемо пахуљице!
Продајемо тротинете
– купујемо санке!
Купујемо шубаре
– продајемо машне!
Продаћемо сокне
– купићемо рукавице.
Продаћемо сејалице
– купићемо грејалице.
Продаћемо сладолед
– попићемо чај!
Јер:
Све је пошло стрмоглавце
за птице и цвеће,
кад је сунце одустало
на кров да нам слеће.
Као да је жуто љуто,
као да нас неће!

КИШОБРАН
Седим под кишобраном.
Киша пада.
Мислим: како је лепо имати кишобран
баш тада
кад киша пада.