Poezija i proza koju volimo

First topic message reminder :




San je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri,
sada tuđina peva ko more i zabrinutost,
istok je zapadno od zapada, lažno kretanje je najbrže...

Sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti,
cvet između pepela i mirisa,
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad.
Vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga...

Ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce,
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći,
poeziju će svi pisati,
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša,
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima.

Ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik,
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu, slušaće oluju,

ali:

Hoće li sloboda umeti da peva
kao što su sužnji pevali o njoj?

Branko Miljković

"Slika je poezija koja se vidi i ne čuje,a poezija je slika koja se čuje,ali se ne vidi." - Leonardo Da Vinči

"Čovek se obraća istini tek onda kad mu ponestane laži."
(Leonar)

"Kao što se ljuska ploda mora slomiti da bi mu jezgra izišla na vidjelo, tako i vi morate upoznati svoju bol."
Gibran

"Ima neke nevinosti u divljenju: nju ima onaj kome još nije palo na pamet da bi se njemu mogao neko diviti." (F.Niče)

" Ništa nije samo po sebi ni dobro ni zlo, takvim ga čine naše misli."
V.Šekspir

" Kad si srećan, i sunce za tobom žuri."
I.Brlić Mažuranić

" Žene troše novac tako brzo kao da on izlazi iz mode."
Buhvald

"Kako sam tek srećna što sam crvena!
Gorim; snažna sam; znam da me primećuju; i da mi se ne možete suprostaviti.
Ne tajim. Za mene se prefinjenost postiže samo odlučnošću i voljom, a nipošto slabošću i nemoći.
Ističem se. Ne bojim se drugih boja, sena, gužve ili pak samoće.
I kako je divno kada površinu koja me iščekuje ispunim svojom pobedničkom vatrom!
....
Život počinje sa mnom, meni se sve vraća, verujte mi."
(O.Pamuk, Zovem se crveno)

"Ulaziš u pesmu kao u svoj vrt
slažeš reči, pomeraš mlado drveće
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao što u san moj
ulaziš kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radošću
dočekuje i sunce ti na rame silazi,

i korak ti je lak i nečujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noći u noć tako sa morem
snagu premeravaš, umiruješ ga
rečima i u poslušnu pticu pretvaraš."
(P.Zubac)

Ima u noći neka tajna
Neka misterija
Kad ti se duša do prvog svijetla žuri
Ima u noći magična sila
Da mi dođeš
I da pomisliš kako sI tu već nekad davno bila
Ima u noći nekoj nešto
Kad dan isprati
Kao da se svim snagama trudi
Da mi te jednom vrati
Ž.Krznarić

"Najdublje istine najbolje se čitaju između redova jer one većinom odbijaju da se napišu."
A.B.Alcott

"Mene je gradila patnja,
uz zli osmeh sudbe.

Tuga, u korak, išla ko pratnja,
i pravila crte lica - muške i grublje.

Mene je kovala zla sreća,
i kvasila kiša, prljava i žuta.

I hiljadu me je pratilo sveća
da vide, kako skrećem s puta."
(Ratko Petrović)

Jedino oružje koje nosim,
puno je uvek i spremno
Ponosno i verno srce prastanja.
Jedini nož kojim bodem,
kad se okrenem i odem,
u sred lažnog izlaganja.
Ako dopru vređanja,
ako me sruše tuđa viđenja,
ne želim da kažem kasno doviđenja,
i rano postanem isti.

Plaše me te misli,
žalost što mogu da nanesem,
i muke što mogu da ponesem,
i što dugo stojim na kiši.
S’ mislima bez kišobrana.
Pod olujnim nebom bez gromobrana,
i jedina utešna odbrana su vera i sudbina.

Drhte mi usne kad čovek uzme,
svoje blatnjave ruke i stavi na lice,
čistog coveka samo da oduzme,
tek poneki blažen sat.
Ako dopru vređanja,
ako me sruše tuđa viđenja,
ne želim da kažem kasno doviđenja,
i rano postanem isti.

Vuk Todorović

Našu pesmu sad drugom peva,
drugčije se smeje i raduje.
Ja u daljinama samujem,
i o njoj snevam.
Dotak’o sam sunce, golim rukama.
Ispek’o sam lice,ostao na mukama.

Stojim u hladovini visokih drveća.
Njihovim dugim senkama dodajem svoju.
Više ne razaznajem nebesku boju
i ne osećam miris proleća.

Pod okriljem nove ljubavi,
ništa joj potrebno nije.
Srce je brani dok bije,
navale iz prošlosti.
Dotak’o sam sunce, golim rukama.
Ispek’o sam lice, ostao na mukama.

Vuk Todorović

Ako je netko toliko daleko
Da ti je blizu a ne možeš ga pogledom dohvatiti
Što ti treba onda više nego shvatiti
Da je i blizu daleko
Ako se u četiri zida svijeta sakrio taj neko
Ž.Krznarić

...Čudno je kako ostaju nakon
Što sve prođe
Označene strane u knjigama
Koje su se čitale uz prigušeno svijetlo
Kišnih večeri
Dok je u sobu ulazio miris mokrih kora drveća
Čudno je kako sve na svom mjestu ostavi sreća...
(Ž.Krznarić)

"Životne mu staze postaju opasne,
jer mnogi ne vole basne…
Basnopisac nemoj biti ako te spopada muka
kad u šumu stupaš a bojiš se vuka!"
(S. V. Mihalkov)

Ma mogu ja bez nje
Kad kažeš to izgleda lako
Al te uvijek izda jedna zvijezda
Koju pogledaš krišom
Pa se u sebe sakriješ
Kad te niko ne vidi
Da se dobro isplačeš s kišom
(Ž.Krznarić)

Ljubav
Ljubav nas zadesi kao kiša,
Odjednom.Iznenada.
Otvoriš oči,
ljubav se stiša -
a kiša još uvijek pada.

Enes Kišević

"Trenuci su se nizali.Jesam li se i ja nizao zajedno sa njima ili na neki čudesan način mimo njih?
I ako jesam,u čemu sam se nizao?" (B.Pekić)

- "Kako možeš da pričaš, ako nemaš mozak?" - upita Doroti
- "Ne znam.." - odgovori Strašilo. -"Ali i oni koji nemaju mozak, mnogo vole da pričaju!"

"Čarobnjak iz Oza"

Ljubav zove - svuda i neprestano.
Povezani smo nebeskim nitima.
Dolaziš li?

Rumi

Ljudske misli su kao sobe.Ima tu raskošnih dvorana,ima tavanskih ćumeza.Ima ih sunčanih i sumračnih.Neke gledaju na reku i nebo,a neke na svetlarnik ili podrum.Reči u njima su kao stvari i mogu se premestiti iz sobe u sobu.Misli u nama,zapravo te odaje u nama,nanizane u dvorce ili kasarne,mogu biti tudja obitavališta u kojima ste podstanar.Ponekad,naročito noću,naidjemo na zabravljene izlaze iz tih soba i ne možemo da ih napustimo.Zatočeni smo u njih kao u tamnice dok nas snovi ne izbave i ne puste napolje.
~M.Pavić

Bilo je žena
Zbog kojih postoji proleće pa leto
Koje zaslužuju da im se pesma piše
Ali samo jedna je jedina bila sve to
Zajedno i od svih još nešto malo više.

Ljubivoje Ršumović

... Nikada ti neću oprostiti što si me naučila šta je to ljubav, a zatim me ostavila da se sam borim s njom. Zašto nestaješ, pa se zatim, samo nakratko, pojavljuješ da bi mi ponovo slomila srce, koje te je gotovo prebolelo?
Ponekad uhvatim sebe kako razmišljam o tebi - žaleći što sam te uopšte upoznao...
Ketrin Nevil