Jesenjin

First topic message reminder :



Sergej Jesenjin i Isidora Dankan – burna i strastvena ljubav

Ljubav ne zna za godine, a oni su znali za ljubav. Dvoje eksentričnih ljudi, koji su u svet doneli promene, nisu spajale ni godine, ni jezik, već njihova strast prema umetnosti. Sergej Jesenjin i Isidora Dankan primer su ljubavi koja ih je potpuno obuzela i koja im je i presudila.
Sergej Jesenjin potekao je iz seljačke porodice i kao mali počeo je da piše pesme. Stekao je slavu nakon izdavanja dve zbirke pesama, a svojim svetlim očima i lepim licem osvajao je srca mnogih ruskih devojaka. Iza sebe je imao dva propala braka i nekoliko dece kada je upoznao ženu koja ga je opčinila.
Isidora Dankan bila je kontroverzna plesačica američkog porekla. Isticala se svojim specifičnim plesovima u prozirnim haljinama i bosih nogu. Nakon više neuspelih veza, bila je skoro sigurna da neće imati uspeha u ljubavi i svu svoju strast pretočila je u ples. Ironično, njena ljubav sa Jesenjinom otpočela je, i završila se – šalom.
Desilo se to 1921. godine u ateljeu Žorža Jakulova. Dok je Sergej čitao svoje pesme, potpuno njima obuzet, u prostoriju je ušetala graciozna crvenokosa žena čija je slava bila jednako velika kao i njegova. Ponosno je ušla i, potpuno oduševljena mladićem koji govori stihove, sela u kutak i slušala. Po završetku, Sergej je, podigavši pogled, ugledao Isidoru i izgovorio samo jednu reč – boginja. Isidora mu je besramno prišla i rekla mu “anđeo”, a odmah potom i “đavo”. Sergej je bio očaran Isidorinim čuvenim “plesom sa šalom” i od te večeri njihova je veza otpočela.
Sergej sa 25, Isidora sa 44 godine, predstavljali su predmet ismevanja zbog svoje ljubavi, ali to ipak nije sprečilo ni njega, koji nije znao trunku engleskog, ni nju, koja je znala svega desetak reči na ruskom, da dele neverovatnu strast, kako prema umetnosti, tako i jedno prema drugom. 1922. godine Isidori umire majka, zbog čega ona biva primorana da otputuje u Pariz, ali ne pre nego što se udaje za Sergeja i postaje Isidora Dankan – Jesenjin. Ovaj nesvakidašnji par putovao je po Evropi, a potom i po Americi. Dok je Isidora (ili kako ju je Sergej zvao, Isadora) osvajala publiku svojim plesom, Sergej je postajao nezadovoljan nedostatkom sopstvene slave u Americi. Njihova ljubav tada kreće nizbrdo, kao grudva snega – svakim sledećim trenutkom je rasla dok nije postala lavina. Učestali skandali, uništavanje hotelskih soba i Sergejevo pijanstvo izazvano depresijom doprineli su tome da na jednom od Isidorinih koncerata on pokuša da Isidoru pretuče. Isidora tom prilikom i sama poziva policiju, koja ga odvodi u mentalnu bolnicu.
Nakon njegovog otpuštanja iz bolnice, Sergej se vraća Isidori, koju više ne vidi kao onu istu, već kao ostarelu i neprivlačnu ženu. U avgustu ovaj par vraća se u Rusiju, gde se niz skandala nastavio, nateravši Isidoru da jednog dana Sergeju izjavi sledeće: “Sergej Aleksandrovič (tako ga je zvala), ja otići u Pariz”. U pokušaju da uteši kako sebe, tako i da otera Isidoru, on joj šalje telegram: “Ja volim drugu, stop; ženim se njome, stop; srećan sam, stop”.
I dalje u depresiji, Jesenjin je ostatak života proveo u Rusiji, u kojoj je i oduzeo sebi život. Desilo se to 28. decembra 1925. godine u sobi hotela “Angleter”. Sergej se obesio o gasovodnu cev svilenim šalom koji mu je poklonila Isidora. Noć pre ovog nesrećnog događaja, veliki pesnik je svojom krvlju napisao pesmu “Doviđenja, druže, doviđenja” posvećenu njegovom prijatelju. Do dana današnjeg nije razotkrivena misterija da li je njegova smrt zaista bilo samoubistvo ili je ono bilo iscenirano od strane ruskih agenata, ali jedno je sigurno – taj dan označio je gubitak izuzetnog pesnika.
Samo nekoliko godina kasnije, 1927, Isidoru Dankan dočekala je jednako tragična sudbina – vožnjom u automobilu kroz Nicu, njen svileni šal zapetljao se za točak, što je prozrokovalo slomljen vrat i – smrt.
Mnogi danas veruju da je veza između Jesenjina i Isidore bila ljubav iz interesa i  ljubav prema slavi, ipak, iza njih ostaje i veliki broj onih koji njihovu priču pamte kao jednu od najvećih i najtragičnijih ljubavnih priča, kako tih vremena, tako i danas.

***
Dal' praporci srebrnasti
Zvone to? Il sanjam sada?
Sjaj ikona ružičasti
Na povije zlatne pada.

Nek nisam taj dečko slatki
U šumu krila plavom tome,
Radostan je san moj kratki
O proplanku nebeskome.

Ne treba mi groba "jao",

Tajna neće s rečma ludim,
Nauči me, da bih znao,
Nikad da se ne probudim.

LABUDICA

Iza šume, šume sumračne, S

inu plamen rujne zorice,
Rasu kao dugu šarenu
Rumen-niti, zrake purpurne.

Gore, plamte jarkim plamenom
Ko divovi snažni borovi,
Četinari svud se prevukli

Zlatotkanom, sjajnom koprenom.

A okolo rosa biserna

Rumen nakit proli blistavi,
I nad srebrom tihog jezera
Šaptavo se njiše ševarje.

U to jutro, suncu u susret,
Otud, iz tih tamnih šikara,
Kao mlada zora ispliva
Snežno bela labudica.

Iza nje su, divnim buketom,

Labudići beli plovili,
Nabirala voda prstene,
Prstenčiće mirne, smaragdne.

Eno, od tog tihog zaliva,

Posred samog sjajnog jezera,
Protegla se struja vodena
Kao tamna traka široka.

Otplovilo belo labuđe
U prostranstvo glatko, široko,
A u ćutljivome zatonu
Legla trava, trava svilena.

Kraj obala mirnih, zelenih,

Priklonivši nežne glavice,
Ljiljani se došaptavali
Sa stišalim potočićima.

Labudica tad je pozvala
Labudiće svoje malene
U livadu cvetnu, u šetnju,
Slatki miris trave da piju.

Labudići za njom izišli,

Da čupkaju travu zelenu,
A rosica, rosa srebrna
Kao biser s nje se krunila.

Naokolo cveće azurno
Razlilo je vale mirisne,
Kao gostu dragom, dalekom
Smeškalo se danu veselom.

I šetala deca radosna

Po dolini rosnoj, širokoj,
Labudica bela, i srećna,
Netremice ih je pazila.

Ako bi se kobac nadvio,
Ili zmija travom provukla,
Labudica tad bi gaknula,
Decu belu brižno tražeći.

Dečica bi tako drhtala

Ispod topla krila majčina,
A opasnost kad bi minula
Opet bi se lepo igrala.

Al ne vide majka-čuvarka

Okom svojim brižnim, pažljivim,

Da od sunca, sunca zlatastog
Crn se oblak mračno nadvio -

Mlad orao u toj visini

Raširio krila koščata,
Preleteo Zrzim pogledom
Beskonačnu travnu ravnicu.

U tamnoj je šumi spazio,
Na prigrevku toplom, u klancu,
Zmiju pggo je mirno izišla,
Svijena u prsten - greje se.

I orao opak zažele

Da se baci na nju, munjevit,
Al ga zmija srećno primeti,
Pod humku se sakri zelenu.


Zamah krila, i u visini,

Gladan kandže oštre raširi
I plen tako očekujući
U vazduhu on se pritaji.

Okom svojim ljutim, orlovskim,
On razgleda stepu daleku,
Kraj jezera plavog, širokog
Labudicu belu ugleda.

Krila snažnih strašnim zamahom

Oblak sedi razbi orao
I ko tačka crna, kružeći,
Pun se pretnje poče spuštati.

Labudica bela u taj čas
Pogleda po glatkom jezeru,
Spazi strašna krila široka
S neba što se odražavaju.

Uplašeno majka zadrhta

I zagrakta labudićima,
Dečica se bela skupiše,
Pod krilo se skriše majčino.

A orao lupi krilima,
Ko strela se zemlji ustremi,
Zari oštre kandže koščate
Labudici pravo u grlo.

Pretrnula krila opusti

Labudica bela kao sneg
I nogama, već obamrlim,
Ispod krila decu odgurnu.

Pobegoše deca jezeru,
Pojuriše trkom u čestar,
A njihova majka rođena
Teškom suzom gorko proplaka.

Orao je oštrim kandžama

Nežno telo njeno kidao,
Svud je belo perje letelo
Na sve strane, kao pahulje.

Mreškalo se tiho jezero,
Šaputalo meko ševarje,
A dečica srca ranjena,
Pod humkom su malom drhtala.

***
Svetlosti toploj, na otaca prag,

Zove me zamišljen tvoj uzdah drag.

Čekaju baba i deda tamo
Mene nemirnog da dođem samo.

Radi, ko breza vitkom unuku

S medom u kosi, somotskih ruku.

Samo, o mili, po oku plavom

O njemu nešto saznaju pravr.

Šalje im radost sva ozarena
Iz ugla ikona svetla žena.

Krotak joj osmeh po licu kruži

Unuka im na rukama drži.

Dajana Mouzli
ISIDORA DANKAN I SERGEJ JESENJIN



Bilo je to u ateljeu slikara Žorža Jakulova.  
Na imažinističkoj večeri mnogo se govorilo o oličenju revolucionarnih težnji u književnosti, o imažinističkim skretanjima i aktuelnim događajima. Posle ponoći, kada je diskusija bila u jeku, na vratima se pojavljuje Isidora Dankan u pratnji sekretara Ilje Iliča Šnejdera. Krupna, crvenokosa, u dugačkom hitonu od crvene svile, sa očima koje kruže po prostoriji i upijaju atmosferu. U uglu na sofi sedi tršavi Jesenjin, lep kao zakasnelo proleće, sa očima ,,čudnim, sjajnim i žućkasto prelivenim“, čiji se pogled koči na njoj. Mala usta Isidorina, ,,kao ranica od kuršuma“, prijatno mu se osmehnuše. I laki hod odvede je na divan, a Jesenjina na pod kraj njenih nogu. Ona odmah zagnjuri ruku, priča Marijengof, u njegove kovrdže i prošaputa: „Slatka glava!“ Poljubi ga u usta i prošaputa: ,,Anđeo.“ Poljubi ga još jednom, i reče: ,,Đavo!“ Naslov originala
Diana Mousley


I  
Ne postoji na svetu ljubav tako bučna, tako bezumna, tako luda i neobuzdana, kakva je bila ona između Isidore Dankan i Sergeja Jesenjina.  
Sve se brzo i neočekivano odigralo između mladog, plavokosog i obesnog pesnika, i tamnokose, sredovečne, legendarne balerine u novom svetu komunističkog Sovjetskog Saveza, u koji su u trenutku zaljubljivanja oboje duboko verovali. Ovaj roman predstavlja zbir tajni o sumanutoj, neprikladnoj, buntovnoj strasti koja je obuzela ovo dvoje umetnika na početku prošlog veka. Nastao je na osnovu svedočanstava njenih i njegovih prijatelja, arhive KGB-a, izveštaja tajnih službi, ali i manje poznatih Jesenjinovih zabeleški. Sve počinje Isidorinim odlaskom u Sovjetski Savez, na poziv vlade, kada iz sasvim neobjašnjivih razloga ona prestaje da vodi dnevnik. Da bih sklopila ovu neobičnu pripovest, pregledala sam sve što je o ovo dvoje neprilagođenih ikad napisano, objavljeno i zabeleženo, i bez cenzure vam predočila.  
Bez želje da sudim zaljubljenima, molim i vas da ne tražite pozitivne i negativne likove u ovoj ljubavnoj priči, već da pokušate da prepoznate jačinu strasti i neobuzdane ljubavi koje su opsele ovo dvoje genijalnih i nesrećnih ljudi.

DAJANA MOUZLI

II  
O vo što sledi poslednji je dnevnički zapis Isidore Dankan pred put u Rusiju.

U proleće 1921. godine primila sam telegram od sovjetske vlade:
„Samo Vas ruska vlada može razumeti. Dođite k nama. Otvorićemo Vam školu. “ Odakle je došla ta poruka? Iz pakla? Ne, ali iz mesta najbližeg paklu. Stigla je sa adrese koja je za Evropu predstavljala pakao - od sovjetske vlade u Moskvi.  
I osvrnuvši se po svojoj praznoj kući, koju su napustili i arhanđeo, i nada, i ljubav, odgovorila sam: ,,Da, doći ću u Rusiju i podučavaću vašu decu, ali pod jednim uslovom - da mi date atelje i sredstva potrebna za rad.“
Odgovor je bio potvrdan, i jednog dana našla sam se na brodu na Temzi. Krenula sam iz Londona u Reval, odakle ću kasnije krenuti u Moskvu.
Pre nego što sam otišla iz Londona, otišla sam kod vračare, koja mi je rekla: „Spremite se na dugo putovanje. Doživećete mnogo čudnovatih stvari, imaćete neprilika, udaćete se.“
Kod reči ,,udati“ prekinula sam je sa podsmehom. Ja, koja sam uvek bila protiv braka? Nikad se ja neću udati. Vračara je rekla: „Videćete.“ Putujući u Rusiju, imala sam neki nedefinisan osećaj, kao da sam duša koja posle smrti putuje u drugi svet.  
Mislila sam da sam za sobom zauvek ostavila sve oblike evropskog života. Zaista sam verovala da je idealna država, onako kako su je zamišljali Platon, Karl Marks i Lenjin, nekim čudom sad ostvarena na zemlji. Čitavom energijom svog bića, razočarana pokušajima da ostvarim bilo koju od svojih umetničkih vizija u Evropi, bila sam spremna da zakoračim u idealno područje komunizma. Nisam ponela sa sobom haljine, već sam živo zamišljala kako provodim ostatak života u crkvenoj flanelskoj bluzi, među drugovima isto tako jednostavno odevenim i ispunjenim bratskom ljubavlju.  
Dok je brod kretao prema severu, osvrnula sam se prezrivo i samilosno na sve stare ustanove i navike građanske Evrope, koju sam upravo napuštala. Od sada nadalje biću među drugovima, ostvarivati veličanstveni naum, radeći za novu generaciju čovečanstva.  
Zbogom, dakle, neravnopravnosti, nepravdi i okrutnosti Staroga sveta koja je onemogućila moju školu. Kad je brod napokon stigao, moje je srce radoznalo zakucalo. Eto me u prekrasnom Novom svetu, tek ostvarenom! Evo me u Svetu drugova. San koji je začet u glavi Bude, san koji je odzvanjao kroz reči Hristove, san koji je oduvek bio konačna nada svih velikih umetnika; taj je san Lenjin velikom snagom pretvorio u stvarnost. Ulazila sam u taj san, da bi moj rad i život postali deo toga veličanstvenog obećanja.
Zbogom, Stari svete! Pozdravljam Novi svet.

III
Puna nade i radosti, Isidora Dankan stiže u Petrograd u julu 1921. godine. Sa njom je krenula i Irma, jedina
učenica koja je pristala da je prati na putovanju u Rusiju.
Zbog kašnjenja voza, bez dočeka, znanja jezika, bez sovjetske valute i prtljaga, one kreću sa stanice peške. Nekako se ipak snalaze. U zemlji koja je izlazila iz građanskih ratova, grad na Nevi liči na mravinjak posle nepogode.
Prvih dana u Sovjetskom Savezu Isidora se kreće u krugu umetnika, pozorišnih ljudi, odlazi na razne skupove i priredbe, upoznajući se sa teškom stvarnošću posle krvavih događaja. Ipak, suludi i vreli optimizam ne napušta je, jer se svuda oseća vrenje i borba za izgradnju novog života, bez obzira na bedu i pustoš.
A bilo je tu i zanimljivih momenata za nju, koja nije znala kakav se ogroman preokret desio u duhovima savremenog trenutka. Naročito kod omladine, koja je sva bila hučna i razbarušena.
Mladi pesnici Marijengof i Jesenjin, provodeći takođe dane na ulicama, bulevarima i trgovima velikih gradova, ovog leta obreli su se jedne večeri u parku Ermitaža. Slikar Kamernog teatra u Moskvi, Žorž Jakulov, prilazi im i poziva da ih upozna sa slavnom Isidorom Dankan.
Pri samom pomenu njenog imena, seća se Marijengof, Jesenjin poskakuje na klupi i viče: „Gde je ona... Gde je?“ I cele večeri njih dvojica idu od mesta do mesta, traže je i vraćaju se u park. A Jesenjin, iz neke čudne bojazni od neuspeha, stalno bodri prijatelja: „Žorž, dragi, ona je tu, tu je!“ Ali Isidore nije bilo i „Jesenjin se mrštio i ljutio“ .
„Ja sada vidim“, veli Marijengof u Romanu bez laži, „nešto izuzetno u toj neobjašnjivoj i strašnoj Jesenjinovoj želji da se sretne sa ženom kojoj nikada nije video lice i kojoj je bilo suđeno da u njegovom životu igra tako veliku, tako žalosnu i, najzad, tako tragičnu ulogu."
Isidora Dankan u Moskvi dobija na korišćenje palatu Balašova na Prečistjenki.
Bio je to pravi dvor, sa nameštajem koji je blistao od zlata i „preliva brokata i svile“; sa zimskom baštom punom kaktusa i palmi; sa velikim mramornim stepeništem i sobama u ampir i mavarskom stilu. Ovde Isidora otvara baletsku školu i sva se predaje organizovanju rada. Najsrećniji trenutak u njenom ruskom životu jeste dan kada sa četrdesetoro dece prvi put učestvuje na uličnim manifestacijama.
Slobodno vreme Isidora provodi u svom domu, koji je istovremeno i dečji školski internat.
Tokom dugih večeri kod nje često sede glumci, književnici, slikari, muzičari i ostali moskovski boemi. Svi se trude da je uvedu u nove umetničke pravce i da zadobiju njenu naklonost. Isidora ih pažljivo sluša, jer sve je ovde za nju zanimljivo, novo i originalno. Naročito se interesuje za poeziju i mlade pesnike. A oni joj oduševljeno, ponekad nametljivo i tendencizono, tumače svoje programe i nove stavove u životu i društvu.
A onda, jedne večeri sa jakom mesečinom, desio se susret o kome će posle pričati generacije i generacije. Bilo je to u ateljeu slikara Žorža Jakulova. Na imažinističkoj večeri mnogo se govorilo o oličenju revolucionarnih težnji u književnosti, o imažinističkim skretanjima i aktuelnim događajima.
Posle ponoći, kada je diskusija bila u jeku, na vratima se pojavljuje Isidora Dankan u pratnji sekretara Ilje Iliča Šnejdera. Krupna, crvenokosa, u dugačkom hitonu od crvene svile, sa očima koje kruže po prostoriji i upijaju atmosferu. U uglu na sofi sedi tršavi Jesenjin, lep kao zakasnelo proleće, sa očima „čudnim, sjajnim i žućkasto prelivenim“, čiji se pogled koči na njoj. Mala usta Isidorina, ,,kao ranica od kuršuma“ , prijatno mu se osmehnuše. I laki hod odvede je na divan, a Jesenjina na pod kraj njenih nogu. Ona odmah zagnjuri ruku, priča Marijengof, u njegove kovrdže i prošaputa: „Slatka glava!“ Poljubi ga u usta i prošaputa: ,,Anđeo.“ Poljubi ga još jednom, i reče: ,,Đavo!“
Bilo je potpuno neočekivano da ona, koja nije znala više od desetak ruskih reči, zna baš ove.
Ali nikom ni na pamet nije palo da je ovaj susret za nju značajniji nego sva poznanstva dotad.
Jesenjin je tada bio član književne grupe imažinista i važio je za njihovog vođu, ali pre svega zato što je među članovima ovoga udruženja našao najbolje drugove za piće i sukobe. Ipak, on sa revolucionarnim snobizmom ostalih imažinista nije imao ničeg zajedničkog. Sergej Aleksandrovič, sin mužika iz sela Kostantinova u Rjazanskom okrugu, čiji su roditelji bili takođe siromašni, pa su morali da ga daju na staranje milosrdnim rođacima, bio je sve pre nego književnik. Pravi sin ruske zemlje, padao je iz jedne krajnosti u drugu; ponašao se kao neobuzdani nasilnik, razbijao je noseve drugovima po votki, verao se kao okretna zverka na najviše drveće, da bi onda, u potpunom klonuću, čitave sate preležao na tlu pred ikonom, postio i kao pokajani „stranik“ prošao pola Rusije kao hodočasnik. Već u svojoj devetoj godini spevao je pesme koje skreću pažnju svojom autentičnošću; šesnaestogodišnjeg mladića hvalio je Aleksandar Blok, poslednji iz redova velikih, bogomdanih pesnika, kao nadu ruske književnosti.
Zanosne žene petrogradskih i moskovskih salona tražile su ovoga mladog seljaka, koji je u kaputu bez rukava i sa šarenim sarama na čizmama svuda izazivao opšte oduševljenje.
Jesenjin je bio enfant terrible kad je banuo u književnost, kao svojevremeno Rembo, ne obazirući se na bilo kakve propise literarne etikecije. Nije se ni najmanje brinuo za „protivverske nazore“, a ni za kanon „besadržajnih reči“. Kako bi ga osećaj nadahnuo, pisao je pesme o onom dubokom verskom shvatanju prirode koje je svojstveno samo ruskom seljaku.
Ovaj seoski dečak, kojeg zapadna kultura nije ni dotakla, stajao je naspram zadivljene Amerikanke, čije telo i duh kao da su simbolizovali tri hiljade godina zapadne kulture. oko četiri ujutru, sporazumevši se bez reči, Isidora Dankan i Jesenjin odlaze.
Ostali se rastaju u svanuće. Marijengof i još jedan prijatelj, idući pustim moskovskim ulicama bez svoga ,,cimer-kolege“, razgovaraju o tome kako da spasu druga.
Odmah posle susreta balerine i pesnika šapuće se po Moskvi o ljubavi Jesenjina, koji nije znao nijedan jezik sem ruskog, i Isidore, koja je znala tek nekoliko reči na tom jeziku. A javno je počelo da se priča o njima tek kada se Jesenjin preselio u palatu Balašova. U to vreme među njima otpočinju orgije i tuče. Zaslepljena Isidora često juri Jesenjina po Moskvi. Običnim ljudima smešan je odnos ove žene, čije su lepota i strast na zalasku, i pesnika u punom sjaju mladosti.
I dok malograđani zbijaju šale na račun njegovih 26 prema njenih 46 godina, ljubavnicima je sve jasnije da jedno bez drugog ne mogu.
A evo kako je stvarno došlo do sjedinjenja dve ploti i dve duše; najzad, i do tragičnog ishodišta umornih putnika.
Sirovi seoski pesnik, talentovan, razbarušen i željan slave, uspeha i ljubavi, našao se kraj žene koja je bila oličenje vekovne kulture Zapada. Začaran, on gleda u ženu u čijem se svakom pokretu ogleda „lepota antičke harmonije“ kao u čudo, ne znajući šta da radi ,,sa svojim rukama i nogama“. A kada prvi put vidi njenu igru, oseća strast koja okiva i Isidoru. To je bilo dan posle susreta, u prisustvu Marijengofa, koji je došao da ga traži. Izvela je ona tada tu strašnu, divnu i simboličnu igru, kojom je predstavila ženu i razbojnika. „Vitko i rumeno telo razbojnika izvijalo se u njenim rukama. Ona mu je lomila kičmu, nervoznim prstima čupala grlo.
Nemilosrdno i tragično visila je okrugla glava svilene tkanine.“ Na kraju, bacila je na tepih „ukočeni leš svoga nevidljivog partnera“.
Impresioniran, Jesenjin je sve vreme drhtao. Bio je nemoćan da joj pokaže šta oseća u duši. Najedanput, sav uzbuđen, kao u gnevu, on skida s nogu cipele i uz melodiju ruske narodne pesme, koja se čuje sa gramofona, počinje bezumno da igra, izražavajući ljubav koja se ne može iskazati rečima.
Isidora ga ushićeno i zaprepašćeno gleda i ponavlja: „C’est la Russie! C’est la Russie!“ Kada prestane, krupne, hladne kapi znoja padaju na francuski tepih. A ona mu neprestano dodaje cigarete i šampanjac, ponavljajući strasno: „Esenin jak! Frlo jak...“ Ove dve igre odlučuju njihovu sudbinu i od tog trenutka otpočinje zajednička tragedija, uz šampanjac, konjak i votku. A ovakvih noći, veli Marijengof, „bilo je sedam u nedelji i trideset u mesecu“. Pijanih noći, jer se u ovoj kući nije znalo za vodu. Jesenjin bi joj često priređivao scene pune prezira, sujete i ljubomore; pošto bi je krvnički istukao u ateljeu, skupljao je stvari, odlazio i pismima je obaveštavao da je među njima sve svršeno. Očajna, trčala je po Moskvi, tražila ga, nalazila, preklinjala da se vrati, padala na kolena, ljubila cipele koje su je, naočigled svih, grubo udarale u slabinu, osmehivala se i govorila mu nežno: „Sergeje Aleksandroviču, ja te volim!“ I on je popuštao, vraćao se svojoj Dunjaši, kako ju je zvao, plačući, molio je da mu oprosti i postajao nežan i zaljubljen kao dete. A to se često ponavljalo i njihov odnos je sve više poprimao dramatičan karakter.
Da bi ga odvojila od noćnih lokala, sumnjivih žena, pijanih drugova koji su ga nagovarali da beži u Persiju, da bi ga konačno spasla za književnost i sebe, pristaje (10. maja 1922. godine) i da se venčaju. I to ona, Isidora Dankan, pobornica ženskih prava i revolucionarka, koja je odbila bračne ponude mnogih znamenitih i bogatih ljudi, i koja je pre toga imala troje vanbračne dece. Ali sve je uzalud. Jesenjin je nepopravljiv i ona je morala ćutke da ga trpi, da mu daje alkohol i da zajedno sa njim pije, „plašeći se da ne izgubi čoveka kojeg je zavolela pravom velikom ljubavlju“. Tu, u hladnim ruskim noćima, potpuno okovana ovom nerazumnom strašću, pokušavala je da se seti celog svog života, koji je polako zaboravljala u ovom crvenom oblaku orgija, alkohola i udaraca...
Kada bi ga najzad našla u nekoj birtiji, zakrvavljenih očiju i poluonesvešćenog, nosila bi ga kući i pričala bi mu o svom životu, ne znajući da li on čuje i razume bilo šta od onoga što mu je govorila dok je pijan tonuo u san...

IV  
O  životu Isidore Dankan u revolucionarnoj Rusiji mnogo se pričalo i tračarilo. Svi su znali više o njoj od nje same. Ogovarali su je, ismevali, zavideli joj. Po revolucionarnim salonima prepričavao se njen život do tančina.
Njena majka, Isidora O’Gormen Dankan, bila je pijanistkinja i nastavnica muzike, a ponekad je vezla i plela da zaradi za koru hleba. Iako vaspitana u irskoj katoličkoj porodici, bila je slobodoumna žena. S mužem pesnikom, od kojeg se rano razvela, imala je dve kćeri i dva sina.  
Feministkinja i ateistkinja, Isidorina majka odgaja decu potpuno nekonvencionalno, stavljajući na prvo mesto prirodu umesto boga, lepotu umesto dužnosti, prihvatajući mišljenje Boba Ingersola da je samo čovek poročan. Mlađa kćer, imenjakinja Isidora, bila je u detinjstvu svedokinja roditeljskih nesuglasica, i pred tim „živim primerom braka“ zavetovala se da će se boriti protiv njega, a za emancipaciju žene, za njenu samostalnost i pravo da odluči hoće li imati jedno ili više dece.
Mala Isidora počinje da pohađa u San Francisku školu plesa, ali kako nije imala novca da plaća časove, brzo je napušta. Više voli da luta obalom mora, da igra i sanjari, nego da ide u školu. Pravo obrazovanje stiče u kući, uveče, kada se majka vraća s posla i kada joj svira ili čita velike klasike, Preko dana okuplja decu i uči ih igri. A kako se njena ,,škola“ uvećava, desetogodišnja ,,učiteljica“ odmah izjavljuje majci da u pravu školu ne želi da ide. Od tada ona i njena sestra Elizabet počinju da daju časove igranja bogatoj deci velikog San Franciska.
Detinjstvo Isidore Dankan obeležio je „intenzivni duh protesta protiv uskogrudosti društva u kome je živela“. Težeći da javno pokaže svoje igračke sposobnosti, razvijane od ranog detinjstva, nagovara majku da napuste San Francisko. Ostavivši ostale članove porodice, njih dve su se ubrzo našle u Čikagu, tom centru muzike i igre, na ulici, bez igde ičega, u neplaćenim stanovima, iz kojih su bežale kroz prozor zbog dugova. Umorna i gladna, Isidora luta ulicama i traži posao, dok majka sedi u neplaćenom hotelu. Uspevši da se u jednom noćnom lokalu na krovu oblakodera zaposli kao igračica za neznatan honorar, ostaje tu dok joj poznati direktor pozorišta Avgustin Dojli nije obećao angažman. U to vreme on sa trupom boravi u Čikagu, a ubrzo se vraća u Njujork. Majka i kćerka, posle mnogo peripetija, odlaze za njim, a sedamnaestogodišnja Isidora najzad debituje kod njega u Snu letnje noći. Sestra i braća prelaze iz Kalifornije u Njujork, i tu porodica Dankan živi do 1898. godine; majka od muzike, Isidora od skromnog honorara početnice u pozorištu koje ne razvija njene težnje, sestra od časova igranja, a braća od privatnog posla.
Još od teških dana potucanja, koji su ostavili duboke tragove u njenoj duši i njenim uspomenama, Isidora Dankan ima poseban stav o umetnosti.  
Zavolevši klasiku u detinjstvu, ona hoće da preporodi igru, izgubljenu tokom dve hiljade godina. Savremenom pozorištu, po njenom mišljenju, nedostaje umetnost igre i ono što je nekada uzdiglo stari grčki teatar - tragični hor.
„Bez njega je pozorište glava i trup bez nogu.“ I sada ona želi da igrom preporodi celu epohu. „Gde sam našla tu igru?“, kaže ona velikom Avgustinu Dojliju, kada ga je preklinjala da je primi u trupu. „Našla sam je na obalama Tihog okeana, u hučnim četinarima Sijera Nevade. Videla sam tamo, na vrhovima Stenovitih planina, jasnu sliku razigrane mlade Amerike, sliku najvećeg pesnika naše zemlje, Volta Vitmena. Pronašla sam igru dostojnu njegovih stihova, kao njegova prava kći. I stvoriću novu američku igru za decu, igru koja će oličavati Ameriku. Prema tome, ja donosim vašem pozorištu dušu koja mu nedostaje, dušu igrača. A vama je poznato da je ples postojbina pozorišta i da je prvi glumac bio plesač. On je igrao i pevao. Tada se rodila tragedija i vaše pozorište neće imati pravo lice dok se u njega ne vrati igrač u punom sjaju svoje velike umetnosti.“
Dojli je primio u pozorište temperamentnu pobornicu nove umetnosti, ali njene teorije svi doživljavaju kao naivne. Isidora je ovde potcenjena i grubi život putujućeg pozorišta preti da pregazi talentovanu devojku. I to bi se zaista dogodilo da ona nije bila istrajna u svojim snovima i u probijanju kroz život. Rešena da prekine sa radom koji se kosi sa njenim osnovnim pogledima na umetnost, ona samostalno priređuje koncerte. U to vreme počinje da nosi mali hiton, kratku starogrčku haljinu sa pojasom, i da igra uz majčinu klavirsku pratnju. Istovremeno, zanima je muzika Etelberta
Nevina i ona se sprema da odigra njegovog Narcisa, Ofeliju i Vodene nimfe. Neko obaveštava kompozitora da mlada devojka igra njegova dela. I bolesni Nevin, doznavši Isidorinu adresu, upada jedne večeri u njen stan.
„Čuo sam igrate uz moju muziku! Zabranjujem vam, zabranjujem! Moja muzika nije za igru. Niko ne treba da igra uz pratnju moje muzike."
„Sedite ovde“, reče Isidora. „Igraću vam uz vašu muziku. Ako vam se ne svidi, kunem se da je nikad više neću ponoviti.“ Igrala je Narcisa, mladića koji se pretvorio u cvet, ogledajući se u potoku. Kompozitor je skočio sa stolice i zagrlio je, gledajući je sa suzama u očima.
„Vi ste anđeo“, reče. ,,Vi ste - čarobnica. Ja sam video te iste pokrete kad sam stvarao."
Posle toga Nevin i Isidora zajedno priređuju niz koncerata. Igrom i muzikom prave senzacije u Njujorku, ali nisu praktični da to i finansijski iskoriste. Pa ipak, Isidora je, zahvaljujući Nevinu, nešto postigla. Čuvene kuće njujorških magnata počinju da je pozivaju s majkom da na domaćim zabavama igra uz muziku Betovena, Šumana, Šuberta, Mocarta ili Šopena. Tako se porodica Dankan malo podiže i obezbeđuje snošljiviji život. Ali ni to ne traje dugo. U požaru hotela u kome su stanovali nestaje sva njihova teško stečena imovina. Što je najgore, strada celokupna Isidorina garderoba, i oni su opet na ulici; opet su tu surovi dani bede, kao u Čikagu na prvim koracima, i Isidora konačno uviđa da sa svojom umetnošću ne može ništa da uradi u Americi.
Zahvaljujući podršci prijatelja, porodica Dankan 1898. godine malim teretnim brodom, punim stoke, putuje iz Njujorka u London. Boravak u prestonici Engleske obeležen je velikom oskudicom i brojnim neprijatnostima. Ovde Isidora najbolje oseća šta znači nemati novca ni za osnovne potrebe. Život bez staništa i hleba, bez poznanika i prijatelja, dovodi je do očajanja. Jednom, lutajući po groblju, nalazi bačene novine. Čita u oglasima da jedna gospođa, kod koje je nekada igrala u Njujorku, priređuje u svojoj kući velike žureve.  
Obraća joj se, onako umorna i iznemogla, i gospođa joj s humanom predusretljivošću priređuje koncert. Niko od Engleza ne obraća pažnju na njene sandale, koje joj je izradio brat Rajmond, gole noge i prozirnu haljinu, ali im se igra dopada. Počeli su da je pozivaju i drugi. Jednom je u kući ledi Louter igrala i pred članovima kraljevske porodice. Svi su joj se divili, ali novac joj niko nije davao. Međutim, neplaćeni dugovi stizali su na naplatu. Bilo je slučajeva kad nijedan član porodice Dankan „nije imao volje da ujutru ustane iz kreveta“. Po ceo dan su ležali da bi umoran i gladan organizam bio izdržljiviji.  
Pa i tih dana, kada je živela od slučajnih obeda, Isidora se junački držala; posećivala je biblioteke, proučavala klasičan ples, priređivala predstave sa istaknutim predstavnicima londonskog društva. U kući gospođe Ropald bila je čak predstavljena princu od Velsa, docnije kralju Edvardu. On je rekao za nju da je ,,tip lepotice Gensboroa“.

U Londonu se, najzad, porodici Dankan sreća u svakom pogledu malo osmehnula, zahvaljujući slikaru Čarlsu Galeu, koji je Isidori priredio nekoliko koncerata. U ateljeu starog džentlmena Dankanova se upoznaje i sa čuvenim dramskim umetnicima Henrijem Irvingom i Elenom Teri, slavnom interpretatorkom Šekspirovih uloga u Engleskoj (Ofelije, Porcije i Julije), koja joj je uvek bila „životni ideal“. Ali bez obzira na umetničke uspehe i lepše dane, Isidoru ni London ne zadovoljava; ni tu ne mogu potpuno da shvate niti da osete njenu umetnost. I ona 1900. godine prelazi u Pariz, gde iznajmljuje atelje i otpočinje svoje studije. Slobodno vreme provodi u Luvru, gde na grčkim vazama izučava klasičnu umetnost i igru. Docnije je već i u biblioteci Opere, gde čita sve što nađe o baletu i gde dolazi do zaključka da joj jedini učitelji igre mogu biti Rusoov Emil, Vlati trave Volta Vitmena i Ničeovo delo Tako je govorio Zaratustra.
Pariski život imao je presudan uticaj na mladu Isidoru. Tu se ona duhovno formira i utvrđuje osnovne principe svoje igre. Tu se javlja i prvo ozbiljnije interesovanje za njen talenat, naročito u redovima književnika i umetnika. Njeni dobri poznanici su Andre Bataj, Žan Loren, Berta Badi, mlađi
Anri Bonije, koji ne izbija iz njenog ateljea, i drugi. Isidora nalazi ključ koji otvara dušu i razum intelektualnog i umetničkog Pariza. Ona igra po otmenim kućama; kompozitor knez De Polinjak ozbiljno se zanima za nju i njegova žena je materijalno pomaže. Tih dana knezu De Polinjaku njena igra liči na ,,priviđenje“, na „dugo čekan san“. Da kompozitor iznenada nije umro, Isidora Dankan bi se možda proslavila u Francuskoj na prvim predstavama.
Isidora napušta Francusku s poznatom umetnicom Lui Filer, posećuje Berlin, potom Beč, gde igra u Kunstlerhausu. Ovde, po Cvajgu, nastaju „besprimerne senzacije“, kada ona izvodi klasične igre ,,u beloj tunici, čiji su nabori, srećom, nisko spušteni“ i kada „prvi put umesto obaveznih svilenih cipelica“ pokazuje „svoje bose tabane“. Zatim je impresario Aleksandar Gros angažuje i ona odlazi u Budimpeštu. Najsrećniji dani njenog života teku ovde. Budimpešta sa svojim orgijama i ciganskom muzikom ostavlja na nju silan utisak. Ona sama postiže neverovatan uspeh igrajući Štrausov valcer Na lepom plavom Dunavu. Konačno se našla u sredini koja je ceni, voli i nagrađuje. I, prirodno, zaljubljuje se u Romea, Mađara, glumca. I mlada, lepa devojka i umetnica, strasnih očiju i vrele krvi, postaje žena u ovom gradu veselja i razbibrige. A tome je pripomoglo ,,i proleće, i tihe sjajne noći, i vazduh pun mirisa jorgovana, i uspeh“. Ali ova ljubav završava se raskidom i ona s bolom i prvim teškim iskustvom napušta Mađarsku. Posle preležane bolesti u jednoj austrijskoj banji, Isidoru čeka slava u Nemačkoj.  
Pred odlazak u Minhen, ona sa sestrom posećuje Opatiju i tu se upoznaje sa nadvojvodom Ferdinandom. On nimalo nije ravnodušan prema njoj. U prolazu, na ulici i plaži on stalno šapuće: ,,Ah, kako je lepa ova Dankanova! Kako je neverovatno lepa! Ni proleće nije tako divno kao ona!“ Njen odlazak u Minhen prekida bliže poznanstvo s njim i tako Isidorine ispovesti sadrže avanturu manje. Ali zato u Minhenu otpočinje njena prava i velika karijera, koja joj donosi i slavu i bogatstvo. Ovaj grad je u doba njenog dolaska umetnički centar Nemačke: oko Kunstlerhausa bio je koncentrisan ceo društveni život i Isidora sa svojom igrom postaje u njemu najveća umetnička senzacija. Nepodeljeno oduševljenje obuzima sav pozorišni svet i dostiže vrhunac kada očarani studenti, posle svakog spektakla, u ispregnutim kolima voze umetnicu ulicama i pevaju: „Isidora, Isidora, kako je divan život naš!“ Ona u Nemačkoj ipak sve slobodno vreme posvećuje umetnosti, učenju jezika, a docnije i čitanju Šopenhauera i Kanta. Slava je ne iznenađuje niti menja. Naprotiv, sređen život pruža joj mogućnost da se posveti idealima.  
Ona je stalno u svom skromnom ateljeu, studira i pronalazi nove načine umetničkog izražavanja. Iz Minhena putuje ponekad u Firencu u posetu muzejima i tu danima stoji pred Botičelijevim Prolećem. Jednom prilikom, nadahnuta, na opšte čuđenje zaposlenih i posetilaca, igra u muzeju pred slikom i stvara svoje najbolje delo, Igru budućnosti, u kojoj je prikazala „vesnika ljubavi, proleća i života koji se budi“. Koliko je sve to bilo novo, vidi se i po gostovanju u Francuskoj, gde „mnogi istaknuti pojedinci, da ne govorimo o širim masama, još ne mogu da shvate njenu umetnost“.
Slavu velike umetnice učvršćuje u Berlinu 1904. godine. Na njenim priredbama stotine poklonika skaču na scenu i ona se više puta nalazi u životnoj opasnosti. Proslavljena u Nemačkoj, stiče u Berlinu i nadimak „božanstvena“ i „sveta Isidora“. A tih dana je, umesto malog belog hitona, nosila raskošan, crveni hiton, koji će docnije u igri zauvek zameniti dugačkom belom tunikom, kakve je viđala na slikama u italijanskim muzejima.
U Isidorinom životu i umetnosti značajniju ulogu igra boravak u Grčkoj. San njenog detinjstva bila je zemlja u kojoj je nekad igra preporodila religiju. I zato, čim je stvorena materijalna mogućnost, Dankanova prekida svoja gostovanja u Evropi i sa celom porodicom kreće u Atinu. Na putu se zaustavlja u Veneciji, Brindiziju, Santa Morou, obilazi Itaku i stenu sa koje je nesrećna Safo u očajanju skočila u vodu, zatim Agripion i Misolongi, gde se klanja Bajronu koji je za slobodu Helade pao u ovom gradu, i najzad stiže u Atinu. Prvi utisci bili su tako snažni da se porodica Dankan zariče da će ostati ovde, jer Atina daje odgovor ,,na sva estetska pitanja“. Oni stanuju u hotelu i svakog dana obilaze istorijske i umetničke spomenike. Tom prilikom oblače hitone starih Grka, na veliko čuđenje savremenih; kupuju brežuljak Kopanos, na istoj visini kao Akropolj, gde nameravaju da podignu hram. Sastavljaju čak obrasce po kojima će živeti, nalik na pravila iz Platonove Države.  
Odlučuju da ustaju u zoru, da rađanje sunca pozdravljaju pesmom i igrom, da se okrepljuju čašom kozjeg mleka, da se hrane vegetarijanski i da im ceo dan prolazi u raznim zanimanjima, učenju, pevanju i igri. Život u Atini protiče bezbrižno, pun sreće i zadovoljstva, jer je Isidora materijalno obezbedila svoju čudnu ekspediciju. Hram se zidao, iako se nigde u okolini nije mogla naći voda. Atinjani dolaze na Kopanos da vide čudne strance i osobenjake, koji nagovaraju i Grke u okolini da zbace „groznu savremenu odeću“. Čak se i grčki kralj zainteresovao i dolazio na konju da vidi hram. „To nas se ništa nije ticalo“, piše Isidora u svojim uspomenama.  
„Nama su upravljali drugi carevi: Agamemnon, Menelaj, Prijam." Vraćajući se jedne večeri sa Kopanosa, porodica Dankan zatiče u Atini demonstracije. Studenti zahtevaju da se Grčka vrati drevnoj Heladi, da se u školama uvede jezik i demokratija predaka i da se ceo život preuredi na principima slavne prošlosti. Kada je mlada revolucionarka naišla sa svojom pratnjom (u hitonu i sandalama, kako je porodica Dankan išla docnije i po Evropi), demonstranti ih okružuju, kliču im i pozdravljaju njihovo držanje i klasičnu odeću. Oni im se pridružuju i cela Atina te večeri prisustvuje Isidorinoj slobodnoj igri na trgu. Uspeh je bio toliko veliki da je kralj Đorđe docnije tražio da se to ponovi.  
Divne atinske noći Isidora provodi kraj starih spomenika. Najčešće je u Dionisovom pozorištu, gde igra na mesečini i tone u mistiku vekova i ruševina.  
Jednom, sedeći u kutku, začula je pesmu mališana, koja je tada neobično zanosi. „Tako su morala pevati deca u starom grčkom horu!“  
I Isidora, odabravši najbolje glasove, osniva i školu u kojoj dobro plaćeni grčki muzičari uvežbavaju stare horske pesme. Sama je istraživala drevnu grčku muziku u atinskim bibliotekama. Bilo joj je suđeno da nakon dve hiljade godina vrati svetu te izgubijene riznice. Posle godinu dana boravka u Grčkoj, Isidora sa porodicom i desetak mališana iz svoje škole, pripremljenih da igraju Molioce na starogrčkom, putuje u Berlin. Ovde, u svome peplosu, starogrčkoj haljini sa bogatim naborima, na čelu grupe grčkih dečaka u hitonima, idući kroz Tirgarten, iznenađuje caricu čiji „konj odskače u stranu, te njeno veličanstvo pada“.  
U Beču njen pokušaj sa grčkim horom propada i posle pola godine deca se vraćaju u otadžbinu. „Mudru plavokosu Atinu“, Paladu, i divni hram na atinskom brežuljku Isidora zaboravlja u Bajrojtu, u Vagnerovoj kući. Sa sinom velikog kompozitora upoznala se svojevremeno u Minhenu, a sa Vagnerovom udovicom, Kozimom, po povratku iz Grčke, kada je ova poziva da igra u Tanhojzeru. Objasnila joj je da joj njeni pogledi na umetnost ne dozvoljavaju dodir s baletom.  
„Svaki njegov pokret vređa moje osećanje lepote, a njegova oličenja izgledaju mi mehanička i vulgarna.“ Ali zaljubljena u Vagnerovu muziku, ona prima poziv porodice da u njihovom društvu provede izvesno vreme. Zato odlazi u Bajrojt. Ovde je Isidora svaki dan na grobu velikog kompozitora i tako se upoznaje sa Rihterom, Karlom Mukom, Motelom i drugima. Spoljni svet joj u Bajrojtu izgleda u početku prazan i mrtav, a pozorište - jedina živa stvarnost.  
S druge strane, ona prekraćuje vreme dopisivanjem sa prognanim starcem Ernestom Hekelom, koji je jednom prilikom, na njen poziv, posećuje.  
U Isidorinom krugu tada se nalaze i bugarski kralj
Ferdinand, kajzerova sestra, slobodoumna princeza SaksenMajnigen i drugi. Sa Ferdinandom bugarskim upoznaje se u vili Vanfrid. „Neko je tokom večeri doneo vest o dolasku bugarskog kralja! Svi su se digli i počeli me šapatom ubeđivati da ustanem s mesta, ali ja, kao vatrena demokratkinja, ostadoh da ležim na divanu u gracioznoj pozi, a la madam Rekamije. Ubrzo Ferdinand upita ko sam, i priđe mi, na opštu žalost svih prisutnih svetlosti. On jednostavno sede kraj mene i povede zanimljiv razgovor o svojoj ljubavi prema umetnosti starih Grka. Ispričala sam mu svoje snove u stvaranju škole koja bi dovela igru do preporoda, na šta on reče da svi čuju: ’Divna zamisao. Treba da dođete u moj dvor na Crnom moru i tu osnujete svoju školu'.“

V
U sumanutoj ljubavnoj igri sa Jesenjinom, u kojoj ju je on ljubio, tukao i recitovao joj, Isidora je počela da zaboravlja svoj buran i težak život. Međutim, stvari su se komplikovale i s njenom školom i verom u novi komunistički svet.
Još pre susreta sa Jesenjinom, Isidora se bojala da prizna sebi da ruska publika više voli balet nego njenu slobodnu igru. S druge strane, vređao ju je i stav u vezi sa održavanjem škole. Zimi su joj prostorije slabo grejali i nije mogla da radi. Pa i sama mladež, drugačije vaspitavana, nije bila fascinirana „ritmičko-fizičkom kulturom“ koliko je Isidora priželjkivala. Sve to raspršivalo je lagano njene snove o pobedi nove igre i Isidora postepeno dolazi u stanje potpune usamljenosti i neraspoloženja.
Pa se onda pojavljuje i Jesenjin, ljubav je zamenila religiju umetnosti, i ona se sve više udaljava od svoga dela. A kada je uvidela da se i voljeni čovek u svom neorganizovanom životu i radu ,,gasi“, sve češće pomišlja na Evropu. Čini joj se da će se pesnik u novoj sredini povratiti, srediti i pružiti književnosti velika dela.
I počinje sistematski da ga priprema za odlazak, tako da on, koji u početku nije hteo ni da čuje za Zapad, ubrzo i sam počinje da navaljuje da što pre otputuju. I tako, tri dana pred polazak, početkom maja 1922. godine dolaze u stan već oženjenog Marijengofa da se pozdrave. Marijengof za sat vremena odlazi na odmor na jug Rusije, a Jesenjin ostaje u Moskvi da čeka avion za Kenigsberg. Pri opraštanju s drugom, elegantno obučeni seoski pesnik čita, s puno bola, pesmu Rastanak sa Marijengofom, napisanu posebno za ovu priliku.
Jedan dan po venčanju Isidora i Jesenjin su na moskovskom aerodromu i njihova lica „blistaju od detinje radosti“. Oni se gledaju s puno nežnosti i ljubavi, „očekujući u budućnosti nešto novo, lepo i neobično“. Ne znajući šta će sa rukama, pesnik za trenutak nekako nesvesno obmotava oko ruke Isidorin šal, kao da vezuje dva suprotna sveta i dva kraja uzice. A dok uzleću, poput Ikara, za njima ostaje zemlja mladosti i revolucije, puna nevolja i briga, zemlja oskudice, gladi, epidemija. Ostaje i Jesenjinova knjiga stihova Ispovest mangupa, sa tužnim motivima građanina i boema.
Kada 11. maja 1922. godine Jesenjin i Isidora Dankan stižu u Berlin, niko nije srećniji od njih. Ali taj san u luksuznom hotelu Adlon ne traje dugo. I ovde otpočinju nesporazumi, a potom svađe i skandali koje štampa pretvara u senzacije. Pesnik se tuče s kim stigne, a u jednom sumnjivom lokalu, pobegavši od žene na dva-tri dana, pravi orgije i lom na celom spratu.
Elegantan, u cilindru i ogrtaču sašivenom kod najboljeg krojača, Jesenjin se u Berlinu drži nadmeno, često cinično, i napada ruske izbegiice na svakom koraku. Docnije, u jednom pismu, on sam to ističe i smejući se veli da su ga tada svi smatrali za sumnjivog. Da ne bi sasvim izneverio Isidorina očekivanja, ovde objavljuje zbirku pesama u izdanju I. Gržebina, gde predstavlja tanani izbor pesama, od Radunjice do Ispovesti mangupa. Ovde se pesnikov lik prvi put potpunije ogleda u stihovima.

Ali Isidorina nada da će u Berlinu biti srećna bila je kratkog veka. Već nekoliko nedelja kasnije iznova je započela, u otmenom berlinskom hotelu u kome su odseli, očajnička borba između Isidore i Jesenjina. Na njih se opet spustio mrak beznađa i briga. Ruski seljak počeo je da mrzi Berlin; grad mu se činio hladnim, mračnim, odvratnim, i tu se osećao kao stranac, bez korena. Maksim Gorki, koji se sa Isidorom i Jesenjinom sastao u stanu pesnika Aleksandra Tolstoja, opisuje tragiku ovoga odnosa, kako se prikazala njegovom jasnom i trezvenom pogledu:
„Ova slavna, od hiljada esteta slavljena umetnica, izgledala je pokraj malog, dečačkog, krasnog rjazanskog pesnika kao savršena personifikacija svega onoga što njemu nije bilo potrebno.“ Gorki zatim priča o utisku onoga dana, kada se, pogledavši ovu ženu, zapitao kako ona može razumeti pesnika koji je pisao:

Ja cilindar ne nosim zbog žena. Glupa strast je jednaka rugobi. Iz njeg ja, sa dušu riješim sjena, Kobilama dajem zlato zobi.

„Razgovor između Jesenjina i Isidore Dankan odvijao se kroz udarce i taktove. Dok je ona plesala, on je sedeo za stolom, povremeno je gledao i mrštio čelo. Čovek je imao utisak da ju je osećao kao pritisak, mada bez straha, jer je tu već bila navika, ali koja zbog toga nije manje teška. Nekoliko puta se stresao, kao čovek kome je muva sletela na ćelavu glavu.
„Konačno je ona, iscrpljena, pala na kolena i pogledala pesniku u lice sa uvelim, požudnim smeškom. Jesenjin je položio ruku na njena ramena, ali je oštro okrenuo glavu. „Molili smo Jesenjina da nam nešto pročita. Rado je pristao. Ustao je i započeo monolog Klopučkog. Ispočetka su tragični uzvici prognanika delovali malo teatralno, ali uskoro se osetilo da je Jesenjin čitao potresen i bilo nam je teško do suza da ga slušamo. Dok je čitao, prebledeo je tako da su mu uši posivele. Izgledalo je kao da od sebe baca reči, jednu pod noge, drugu daleko u ćošak, treću u jedno omraženo lice. Promukao, iskidan glas, nesigurni pokreti, nemirno telo, bolesno užarene oči, sve je to sasvim odgovaralo stanju u kom se pesnik tog časa nalazio.
„Jesenjin je bio pun ustreptale tuge. Ljubio je Isidoru kao da u zagrljaju drži seosku devojku, udarajući je šakom po leđima; onda je predložio da izađemo negde gde je bučno. Završili smo to veče izletom u luna-park.
„Dok smo se u predsoblju oblačili, Isidora nas je počela nežno ljubiti. Jesenjin je odmah napravio grubu ljubomornu scenu, udario ju je u leđa i vikao: ’Ne smeš da ljubiš druge ljude!’ Imao sam utisak da to čini samo zato da bi prisutne mogao da označi kao strance."
Gorki dalje opisuje odlazak u luna-park, čija je odvratna raskoš na Jesenjina delovala neobično uzbudljivo. Išao je od jedne prodavnice do druge, a onda je čitavo društvo povukao u jedan restoran; tu, usred radosnih ljudi, postao je opet tužan, rastresen i zlovoljan, a vino mu nije prijalo. Ali ipak je ispijao jednu čašu za drugom.
Posle onog poslednjeg plamsaja nade, koja je Isidoru podstakla na beg iz Rusije, počeo se sve jasnije nazirati neumitni slom. Njen brak je dobijao sve teži oblik; Jesenjinovo ponašanje, kada je bio pijan, pretilo je izazivanjem javnog skandala.
U ovoj ličnoj teskobi pokušala je da nastupa, ali ta smelost nije uspela; pripadnici vlasti ostali su hladni i nepristupačni. Nisu joj zaboravili njen stav prema Antanti, mnogi krugovi su joj jako zamerili što sada propagira boljševičku ideju. Ali gore od svakog političkog prigovora bila je sve glasnija zlobna tvrdnja da je „umetnica završila karijeru“.
Kada su se jednom iz gledališta zaorili zvižduci, stupila je na rampu i izjavila da ne može više da igra, jer je mnogo toga proživela i srce joj je slabo, ali neka joj pomognu da sakupi četu dece sa kojom će plesati.

Posle Berlina Isidora priređuje koncerte po Evropi, želeći istovremeno da pruži mužu mir i mogućnost da se odmori od teškog života.
Oni su u Vajmaru, Frankfurtu i Vizbadenu, pa u Ostendeu i Briselu, zatim preko Pariza putuju u Veneciju, Rim, Napulj, Firencu i vraćaju se u Pariz. Ali ko ima Jesenjinovu prirodu, taj se ne smiruje lako, naročito van svoje zemlje. On se našao u Evropi odmah posle Prvog svetskog rata, kada je ona bila najteža za život. Njen čovek; izašavši iz rovova, bodljikavih žica i krvi, ushićen što je sve izdržao i ostao živ, pretvorio se na svetlosti dana u nemir i huk. Sve je tada u njemu igralo od pomame, besa, divljine; svi damari brektali su od mahnitosti, bezumlja, ludila; kipteli su pod strukiranim kaputima, u žutim šimi-cipelama i preterano kratkim i uskim suknjama; pod užarenim očima i bubikopfima, ustreptalim grudima, znojavim bedrima; uz vanstepe, bostone, fokstrote; uz džez-orkestre i crnačku muziku, malograđanštinu i primitivizam, danju u prirodi, automobilom, na izletima; noću u dansingu, baru, mjuzik-holu i pećinama. Nalazeći se stalno u bunilu, strastima i alkoholu, taj teški bolesnik hteo je da zaboravi krv, rat, zločin, sebe.
Takva Evropa, naravno, izgledala je Jesenjinu kao pakao, i on piše prijateljima da „ovde sem fokstrota... ničega nema“, i da se svuda samo ždere, pije, pa opet fokstrot. A u modi je i „gospodin Dolar“, kao merilo svega.
Želeći ipak da u novoj sredini stvara i objavljuje, Jesenjin uz pomoć svoje žene i poznanika Rusa prati književne prilike na Zapadu.
Ali koliko ulazi u njih, one ga samo bune, razdražuju, razočaravaju, ruše iluzije o velikom svetu, boljim uslovima, i dovode do novih kolebanja i patnji. Pokušavajući da preko prevoda na engleski i francuski jezik lansira svoju poeziju i dela najbližih prijatelja, on oseća uzaludnost tog posla. Svuda nailazi na nerazumevanje, potcenjivanje i nepoverljivost, naročito izdavača, koji misle da su takve pesme nepristojne, besmislene, isto kao i boljševizam. Sem toga, nepovezanost evropskih pisaca sa životom, nezainteresovanost masa za literaturu, ravnodušnost omladine prema novoj i socijalnoj književnosti, mali tiraži časopisa i beletristike ne daju elana za rad i on zaključuje da ovom svetu nikakva lirika nije potrebna, S druge strane, Jesenjin ni u krajnjoj liniji nije video (verovatno usled nepoznavanja jezika) da tadašnji Zapad doživljava u poeziji isto što i on i njegovi drugovi pesnici u Rusiji, i da je to poslednji momenat, pred dugim nizom teških godina iza gvozdene zavese, kada svi zajedno osećaju da se zaista nalaze u umetnosti pred novim vremenom i novim izrazom. Razni evropski ekspresionisti, dadaisti, kubisti, sve do nadrealista, tražili su nove mogućnosti u književnosti, slično ruskim akmeistima, kubofuturistima, imažinistima itd. Taj proces osetio je A. Lunačarski kada je 1923. godine, posle govora sa Bretonom i Aragonom u Parizu, podvukao srodstvo nadrealista sa Blokovim pesničkim eksperimentima.
Za vreme Jesenjinovog boravka u inostranstvu u Moskvu stižu strašna pisma, uz pesme koje takođe gore bolom za dalekom otadžbinom. Moskovski prijatelji ozbiljno brinu za njega i u nedoumici su šta da rade. Isidora takođe ostaje bez reči od zaprepašćenja i tuge, videvši da se njena očekivanja ne ispunjavaju i da je voljenom čoveku sve gore. Paradoksalno, oni su se još uvek teško razumevali. Još uvek je postojala jezička barijera između njih dvoje i ona je, naročito nastrano, sadistički, a zapravo poetično, volela da mu prepričava svoj život do u tančine, sigurna da će je plavi genije razumeti, bez obzira na to što ne razume sve reči koje baca pred njega...

VI
I sidora je ležala gola, sklupčana pored Sergeja. Milujući to umorno, mlado, razočarano lice, uokvireno najlepšim plavim kovrdžama, pričala mu je o svojoj prošlosti u želji da mu se još više približi... Naročito je volela da mu priča o svojoj ljubavi sa legendamim Gordonom Krejgom, na koga je Jesenjin bio patološki ljubomoran.
Ležala je pored njega i cvrkutala...

Tako je došla 1905. godina. Moja škola u Grinevaldu potpuno me je zarobila; na mahove sam popuštala svome impresariju i priređivala u Berlinu plesne večeri, obično na pozornici. Nisam se osvrtala na negodovanje sredine, koje mi se tada činilo kao otelovljena pretnja čitavoga ljudskog roda. Na ovakvoj jednoj predstavi u Berlinu nisam se mogla oteti osećaju da se tu nalazi neka neobična ličnost koja me privlači. Posle predstave pojavi se u mojoj garderobi jedan mlad čovek, koji me vrlo neljubazno pozdravi.
,,Vi ste čarobni! Ali ukrali ste moje misli! Kako ste došli do mog dekora?”
„0 čemu govorite? Moj dekor se sastoji od plavih zastora, koje sam izmislila kada sam imala pet godina, i odonda nisam upotrebljavala nikakvu drugu dekoraciju.“
,,Ne! To je moj dekor i moje ideje! Ali vi ste stvorenje o kome sam uvek sanjao, vi ste živo otelotvorenje svih mojih misli.“
,,A ko ste vi?“
S njegovih usta otkinuše se reči.
,,Ja sam sin Elen Teri!“
Elen Teri, moj najveći ženski ideal! Elen Teri...!
„Morate krenuti s nama kući“, reče moja majka, ništa ne sluteći, „jer se toliko zanimate za Isidorinu umetnost. Morate nas posetiti.“ Tako je Krejg pošao s nama kući i kod nas večerao. Bio je jako uzbuđen, hteo je da mi saopšti svoje ideje o umetnosti i svoje tašte planove, a mene je sve to neobično zainteresovalo.
Gordon Krejg jedan je od najuvaženijih genija našeg vremena - vatrenog duha kao Šeli. On je onaj koji je modernom pozorištu dao nov smer, iako mu nije bilo suđeno da u praktičnom životu pozornice igra veliku ulogu; stajao je po strani i sanjao, ali njegovi sni predosećali su čarobno umeće iluzije moderne scene.
Bez njega pozorište ne bi nikada imalo jednoga Rajnharta, jednoga Žana Koktoa, jednoga Stanislavskog; bez njega bismo se još uvek nalazili usred zastarele realističke operske pozornice, gde je na drvetu svaki list treperio, sva se vrata otvarala i zatvarala.
U Krejgu sam imala izvrsnog druga. Od prve šolje jutarnje kafe počinjala je da deluje njegova stvaralačka snaga i sevale su varnice. Svakodnevna šetnja s Krejgom po berlinskim ulicama dala mi je više podsticaja nego što bi mi dala šetnja sa časnim prvosveštenikom po staroj Tebi. Često bi najednom zastao, uzeo olovku i papir i oduševljen počinjao da crta odvratnu zgradu ultramodernog stila. Ali gotov crtež više je ličio na hram Denderaha u Egiptu nego na odvratan uzorak. Takve zamene pojmova mogu se možda protumačiti njegovom neobičnom kratkovidošću.
Sve što bi opazio na svome putu prenelo bi ga u stanje divljeg oduševljenja, bilo to drvo, ptica ili dete; u njegovom društvu čovek nikada nije proveo nijedan dosadan trenutak; ili je bio u najvećem zanosu ili je zapadao u drugu krajnost, u raspoloženje najdublje klonulosti.
Nažalost, ova mutna raspoloženja s vremenom su postajala sve češća, možda zato što Krejg nije bio zadovoljan svojim poslom. „Moje delo, moje delo!“, često je uzdisao, a ja sam ljubazno odgovarala: ,,Da, tvoje divno delo, ti si genije; ali ja moram misliti na svoju školu...“, na šta bi on šakom udario po stolu: ,,Da, moje delo ima prednost...“, a ja bih odgovorila: „Izuzetno je važno, sigurno, sigurno, tvoje delo je prikazanje, ali najpre dolazi život; jer od života, od duše dolazi umetnost.“

Mi smo u Viktorijinoj ulici iznajmili mali stan, dok je Elizabet i dalje živela u školskoj zgradi u Grinevaldu. Moja majka se selila iz jednog stana u drugi, i ona, koja je sa izvanrednom hrabrošću podnela sva oskudevanja i neprilike, najednom je počela da u životu vidi sve zlo i mutno. Možda je to bila posledica njenog irskog temperamenta, koji, kako je poznato, ne podnosi tako lako uspehe kao teške udarce sudbine. Njena raspoloženja naglo su se menjala i ništa joj nije bilo po volji. Prvi put od kako su krenuli na putovanja kod nje je počela da se javlja čežnja za zavičajem. Tvrdila je da je preko sve bolje. Hrana, stanovi, sve. Često smo je, samo da je obradujemo, vodili u najbolje berlinske restorane i pitali je: „Majko, šta želiš da jedeš?“ Ona je na to redovno odgovarala: „Hoću Škampe.“ Ako za škampe nije baš bila sezona, ljutila se na zaostalost zemlje u kojoj nema škampa; onda nije ništa ni jela. Ako bi pak bilo škampa, ni onda nije bila zadovoljna, jer su u San Francisku škampi mnogo bolji.
Po mom mišljenju, ove promene u temperamentu moje majke moraju se svesti na njen strogo kreposni način života, jer je već mnogo godina bila posvećena isključivo vaspitavanju dece. Tek sada, kada smo otkrili šta nas zanima, što nas je sve u potpunosti zaokupilo i udaljilo od nje, uvidela je da je na nas potrošila najbolje godine života, a njoj samoj nije ostalo ništa; mnoge majke, posebno u Americi, nalaze se u sličnom položaju. Njena neraspoloženja sve više su rasla. Izrazila je nepokolebljivu želju da se vrati u zavičaj, što je uskoro i sprovela u delo.
Neprestano sam mislila na četrdeset malih postelja u vili u
Grinevaldu i često sam razmišljala o putevima sudbine: da me je Krejg sreo nekoliko meseci ranije, sigurno ne bi nikada postojala škola u Grinevaldu; jer u njemu sam našla podršku svome biću. Ali sada, kada je san moga detinjstva postao stvarnost, škola je postala fiks-ideja kojoj služim i dan-danas.
Uskoro sam otkrila – i u to nije više moglo biti sumnje - da sam u blagoslovenom stanju. jednoga dana sanjala sam Elen Teri u iskričavoj haljini: za ruku je vodila plavokosog anđela, malu devojčicu, koja je neobično ličila na nju i svojim divnim glasom mi viknula: „Isidora, ljubi, ljubi... ljubi...!“
Od toga časa sam znala šta će ispuniti prazninu moga života: k meni će doći ovakvo dete, doneće mi radosti i brige - radosti i brige... rađanje i smrt... ritam plesa života!
Božanska objava odjeknula je u čitavom mom biću! Nastavila sam sa predstavama, u školi sam podučavala i ljubila svoga „Endimiona.“
S dolaskom proleća potpisala sam ugovor za gostovanja u Nemačkoj, Danskoj i Švedskoj, jer su me izdaci za školu istrošili i opet sam ostala bez novca.
U Kopenhagenu su me najviše iznenadila inteligentna i smirena lica devojaka; prolazile su ulicama noseći đačke kape nemarno kao mladići. U čitavom svom životu nisam još nikada videla tako uredne devojke. Posle sam doznala da je Danska prva zemlja u kojoj su žene dobile pravo glasa.
U Stokholmu sam oduševila publiku; devojke iz gimnastičke škole pratile su me posle predstave do hotela i kličući su skakale oko mojih kola.
Jednoga dana posetila sam njihovu školu, ali nisam bila zadovoljna onim što sam videla. Švedska gimnastika, mislim, razvija telo više u stanju mirovanja i premalo uvažava žive pokrete; ona smatra snagu mišića konačnim ciljem gimnastičkog obrazovanja. Švedski sistem je loš, jer telo shvata kao objekat, a ne kao izvor kinetičke energije. Pregledala sam razne škole, pokušala sam da objasnim svoje ideje, ali bojim se da nisam bila shvaćena.
Posle našeg uspešnog putovanja u Švedsku, vratili smo se u Nemačku vodenim putem; pošto sam na brodu dobila morsku bolest, smatrala sam da je najbolje da neko vreme odustanem od plesnih priredaba i da mirujem. Proverila sam u kakvom mi je stanju škola, ali sam uskoro osetila veliku potrebu za samoćom; nisam mogla da umirim žestoku čežnju za morem, pa sam iznajmila malu vilu u holandskom kupalištu Nordvik, na obali Severnog mora.
U ovoj kućici, vili Marija, trebalo je da dođe na svet moje prvo dete. Bila sam tako neiskusna da sam mislila da je rađanje deteta običan, svakidašnji događaj. Kuća je bila stotinu milja udaljena od najbližeg grada, a u blizini se nalazio samo jedan seoski lekar, koji je pomagao ribarskim ženama. Svaki dan šetala sam do obližnjeg ribarskog sela i redovno sam se dopisivala sa svojom sestrom Elizabet, koja je u Grinevaldu vodila školu.

Velika zabluda modernog plesa leži u tome što misli da mora izumeti, dok zapravo treba da se zadovolji time da otkrije. Čovek ne može izumeti. On može samo otkriti. Moderan ples nije posledica prirodnih zakona niti njihova analogija. On je posledica geometrijskog i mehaničkog računa.
Hor grčke tragedije bio je vrhunac svega što je ikada postignuto u plesu. Pre mnogo godina došla mi je misao da mora biti moguće vaspitati devojke u takvoj atmosferi lepote, tako dugo im pred očima držati idealan lik, da njihovo vlastito telo polako postane otelovljenje toga lika, i da one same, stalnim oponašanjem i vežbanjem lepih pokreta, postanu oblikom i pokretima savršene. U tome odavno vidim uzor idealne škole plesa. Uverena da su oblik i pokret jedno, smatrala sam da je za postizanje lepog pokreta neophodno brižno negovati tela mojih pitomica kao što baštovan neguje svoje cveće.
Krejg je bio uznemiren, došao je i opet odjurio, ali nisam više bila sama: dete je bivalo sve primetnije, kao i udarci, pa i neko prevrtanje. Moje lepo mramorno telo se promenilo: omlohavilo je, linije su bile prekinute, izmučene, izbačene iz oblika. To je negativna osveta prirode, da prefinjene živce osetljivi duh muči većim bolima. Nastupile su besane noći, teški časovi - ali i radosti! Nečuvena, beskrajna radost! Na mojim svakodnevnim šetnjama između Nordvika i Katvika ovaj osećaj sreće postajao je sve izraženiji.
Na tim obalama uvek je vetrovito, katkad je to blag vetrić, kat-kad orkan kome se čovek jedva suprotstavlja; često je bura tako tresla malu vilu Marija da je stenjala kao brod na uzburkanom moru.
U mome stanju sve više sam se bojala susreta s ljudima; u takvim prilikama ljudi izgovaraju tako banalne stvari, a uzvišenost majčinstva dobija premalo priznanja. To se može često opaziti na ulici. Prolaznici ne posmatraju trudnu ženu s poštovanjem, nego bezobrazno namiguju.
Osim jednog poznatog bračnog para iz Haga, nisam imala posetioce i bila sam uglavnom sama s morem, stenjem i detetom, koje je pokazivalo sve veće nestrpljenje da ugleda svetlo sveta.
Često sam, hodajući duž obale, osećala obilje snage i ponosne hrabrosti. Pri samoj pomisli da će ovo stvorenje biti moje nesporno vlasništvo obuzela me je neopisiva radost; onda opet, kada bi se nebo naoblačilo, a ledeni talasi Severnog mora počeli burno da udaraju u obalu, moja bi hrabrost klonula i postajala sam zlostavljana životinja, uhvaćena u bezdušnu klopku. Onda sam samo jedno želela, da pobegnem - ali kuda? Možda u mutne talase? Ali uskoro sam naučila da nadvladam takva raspoloženja i postala sam opet radosna. Drugih dana, opet, osećala sam strašnu usamljenost, moja majka bila je udaljena hiljadama milja, otac deteta bio je odsutan, potpuno zadubljen u svoju umetnost, dok ja nisam mogla ni pomisliti na neki rad. Ogromna odgovornost koju sam morala ispuniti i radosno-bolna tajna rođenja u potpunosti su me obuzeli.
Sati su prolazili polako i mučno, nizali su se u dane, nedelje, mesece, puni naizmeničnih nada i očajanja. Ceo mi je život prolazio pred okom duše; detinjstvo, mladost, daleke zemlje, moji umetnički uspesi - a sve skupa nije vodilo ni do čega drugog sem da ovde rodim dete. Ono što uspeva svakoj ženi sa sela bilo je za mene vrhunac čitavog mog slavoljublja.
U avgustu je došla pomoćnica, gospođa Marija Kist, koja je ubrzo postala moja najbolja prijateljica. Nikada nisam srela tako ljubazno, strpljivo i dobro stvorenje, i u to vreme bila mi je prava uteha. Tada su nastupili i napadi straha; uzalud sam sebi govorila da gotovo sve žene imaju decu - moja baka imala je osamnaestoro, moja majka četvoro, to je bio prirodan tok života. Ali, uprkos tome, bojala sam se. Čega? Ne smrti ili bola - bio je to neodređen strah pred pretećom opasnošću.
Prošao je avgust, došao septembar, moj teret postao je težak. Vila Marija stajala je kao timor visoko na nasipu, moralo se savladati stotinak stepenika da se stigne gore - i penjanje mi je bivalo sve teže. Setila sam se svoje plesne umetnosti i teško se rastužila; ali onda bih odmah osetila energične udarce u svojoj utrobi; morala sam da se nasmešim, misleći da je umetnost ipak slab odraz radosti i čuda života.
Strašni su časovi nemoćnog iščekivanja noću: ležiš na levoj strani, a srce počinje da udara; okreneš se na desnu stranu, a dete udara; legneš na leđa - dete ne da mira; okrutni noćni časovi nežnoga očekivanja! Kako visoku cenu moramo mi žene da platimo za lepote materinstva!
Jednoga dana doživela sam radosno iznenađenje: došla mi je draga prijateljica iz Pariza! Zvala se Ketlin, i bila je privlačna, puna života, zdravlja i životne energije.
Ah, moja beba! Beba je bila malo čudo: oblici kao u Amora plavih očiju i duge smeđe kose, koja je ubrzo otpala, da bi na njeno mesto došli zlatni uvojci. I- čuda nad čudima!
Mala ustašca tražila su moje dojke i nepcem su vukla i sisala mleko, koje je obilno naviralo. Ah, mi žene! Zašto se patimo da postanemo slikarke, vajarke, pravnice, kada postoji ovo čudo? I tako sam upoznala tu ljubav koja je sve nadmašila! Izmučena i nemoćna, ležala sam tu, dok je to sitno stvorenje sisalo i galamilo.
To je bio život - a gde je bila moja umetnost? Šta me se tiče umetnost! Osećala sam se kao stvaralačko božanstvo, doraslo svakom umetniku!
Prvih dana sam satima ležala sa detetom u naručju i posmatrala ga kako spava. Često bih uhvatila pogled bebinog oka i onda sam se osećala sasvim blizu granice gde tajanstvena zagonetka života tone u seni, Ova duša u novostvorenom telu uhvatila je moj pogled misaonim očima, očima koje kao da dolaze iz večnosti i odgovaraju na moj pogled. Koje reči mogu opisati tu sreću? Nedostaju mi reči, ja nisam spisateljica.
Vratila sam se u Grinevald sa detetom i svojom dragom prijateljicom Mari Kist. Sve pitomice bile su oduševljene što mogu da vide dete, a ja sam rekla Elizabet: ,,0vo je naša najmlađa učenica!'“ Sada se postavilo pitanje kako da nazovemo dete, a Krejg je zastao kod divnog irskog imena - Dirdri. Dirdri - ljubimac irski!

VII  
Na ovu njenu priču Jesenjin je ustajao kao iz mrtvih, besan i plav, i počinjao da recituje kao lud, dok na
kraju ne bi potpuno klonuo...

Pevaj, pevaj! po kletoj gitari  U krug plešu tvoji prsti čili. Ugušio bih se u toj pjanoj jari, Prijatelju jedini i mili.

Ne posmatraj te ukrase njene Niti svilu što s ramena pada. Tražio sam sreću kod te žene, Ali propast nađoh iznenada.

Nisam znao da je ljubav - pošast, Nisam znao da je kuga, rana.  
Žmureći je ona k meni došla  Pomutivši pamet huligana.

Pevaj, druže, kakav beše za nas  Zanos mladi u vremena bolja!  
Neka ljubi nekog drugog danas  
Ova mlada i prelepa drolja.

Ah, zastani. Neću da je korim.
Ah, zastani. Neću da je kunem.  Daj da pesmom o sebi ti zborim  U dubokom basu ove strune.

Teku dani - kube od azura.
U srcu mi torba snova zlatnih. Ja sam mnogo ištipao cura, Mnogo žena stiskao podatnih.

Da! jer to je istina što truje:  Gledale su moje dečje oči  
Kako žudni džukci oko kuje Redom ližu njen sok što se toči.

Što da mučim ljubomorom sebe!
Što da onda ja bolujem smrtno!  
Naš je život - postelja i ćebe.  
Naš je život - poljubac i vrtlog.

Pevaj, pevaj! kad se ruke vinu,  nose muku kobniju i veću.
Čuj, neka svi idu...
Nikad, druže, ja umreti neću!

Sva si tako prirodna, i draga,  Kao bezbroj drugih oko tebe
Znaš svitanja, samotna i blaga,  I jesenju studen, kad zazebe.

Smešno sam se srcem zaleteo,  Glupo špico venac misli svojih.  Tvoj svetački lik ja sam video  U kapeli, na zidu gde stoji.

Ja za takve ikone ne marih,  Cenih grubost i psovku skitača,  
Sad izviru zvuci reči starih  Nežnost njina od svega je jača.

U visine ništa me ne mami, Tek treba snage isuviše...
Zašto ime tvoje tako šumi, Ko svežina avgustovske kiše?

Nisam prosjak koga bednik vodi,  U mom plamu dosta uma ima: U detinjstvu još shvatih šta godi  Kerovima i stepskim konjima.

Ni za tebe, ni za nju, ni njega  Ne sačuvah zato svoga lika.  
Hude sreće zalog i belega  Ludo srce i duša pesnika.

Otud tuga, ti - jedina, draga, Ko u lišću, u očima kosim...
Ti si tako prirodna i blaga, Kao bezbroj drugih ja te nosim.

Ništa što uvenu s njim,
Ostade, ostade za mene  
Te tvoje kose staklasti dim  I zamor jesenji iz žene.

O, doba jeseni! Ti meni  Od leta, mladosti si draže.  Sada me dvaput više pleniš  I snovi tebe samo traže.

Srce mi ne laže nikada  
I zato na tašti glas taj  Mogu da kažem, eto, sada  Huliganstvu mom da je kraj.

Okaniću se ja zanavek Nepokornosti drske, smele.
Srce je primilo već taj lek  Što trezni pjanost krvi vrele.

U prozor mi je kucnuo lako  
Septembar mrkom granom ive  Da budem spreman, čekam tako,  njegove tužne dane sive.
   
Sa mnogim već se mirim i ja Bez jada, napora i bola.
Sad druga mi je i Rusija,  Drukčija sela, groblja gola.

I vidim, čuj, pogleda blaga,
Da l' ovde, tamo, il' ko zna kud,  
Da samo ti si mogla, draga, Da budeš moja pratilja svud.

Jedino tebi mogao bih,
Bolji u svakom novom danu,
0 tami puta da složim stih I o nestalom huliganu.

                        ***

Sedi pored mene, draga, I u oči gledaj meni.  
Osećanja naših snaga  Krotki pogled nek zaseni.

To jesenje pozlaćenje,
To buđenje uvojaka  
Sve je došlo ko spasenje  
Nemirnog obešenjaka.

Ja ostavih kraj gde raste  
Cvet u šumi i na njivi,  
Usred gorke slave gradske  Ko protuva da proživim.

Hteo sam da jenja slavlje  
Sećanja na bašte leta  
Gde s muzikom pesme žablje  Krenuh stazama poeta.

Sad je tamo takva jesen...  
Krošnje lica lučem plamte  
I u prozor zanele se, Traže one koji pamte.

Njih na svetu nema više.
A mesec po krstovima  
Skromnog groblja zrakom piše  
Kako ćemo i mi k njima,

Kako ćemo i mi preći, Smirivši se, pod to granje.  Samo žive vodi k sreći  Staza ovih talasanje.

Pored mene sedi, draga,
I u oči gledaj meni.
Osećanja naših snaga  Krotki pogled nek zaseni.

Gledala ga je zaljubljeno i plesala na njegove stihove. Na kraju ili bi vodili ljubav iii se potukli i zaspali. Ovo dvoje ljubavnika, ovo dvoje luđaka, ovo dvoje genija teško bi iko drugi razumeo, kao ni silinu strasti koja ih je polako nagrizala...

VIII
Posle ne tako uspešnih putovanja po Evropi, Isidorini poslovi u Parizu ne idu kako treba. Sve nade polaže u Ameriku. Možda će tamo i Jesenjin i njeni koncerti proći bolje.
Ona je nekad, za vreme Prvog svetskog rata, ostavila u Metropolitenu lepe uspomene. Igrala je na dan ruske revolucije Marseljezu u „prvobitnom revolucionamom duhu, kako je i napisana“. Prijateiji slobode dočekali su je kao dragu gošću i predstavu su odgledali na nogama. Ali sada, prilikom traženja vize, javile su se „neočekivane prepreke“. Udajom za Jesenjina, kako navodi jedan njen biograf, „ona je izgubila američko državljanstvo“ i . tek 1923. godine, posle mnogih intervencija, uspeva da krene sa Jesenjinom preko okeana.
U Americi Isidora Dankan nailazi na izmenjene prilike. Njeni neprijatelji, koji joj nekada ništa nisu mogli, sada imaju veći uticaj i počinju da joj smetaju. A naišla je i na drukčiju publiku, sa ukusom za crnačku muziku (koja je i Evropi dala ton), neraspoloženu prema njenoj igri. Sem toga, i Jesenjin postaje nemoguć: pije, orgija, pravi ispade, neće da nauči ni reč engleskog, sve potcenjuje i svakom se zamera. Američke novinare, koji dolaze da ga intervjuišu, odbija i izjavljuje: ,,Ko želi da se upozna sa mnom, neka nauči ruski...“ Svoje impresije iz ovog vremena objavio je u dva ogleda 1923. godine pod nazivom „Gvozdeni Mirgorod“. Sem toga, Isidorino „moralno stanje takođe je postajalo sve gore“, a i vlasti su je više nego popreko gledale.
Maks Herc, upravnik Elizabet Dankan škole u Salcburgu, priča o svome susretu sa Isidorom u Njujorku: „Zatekao sam je u stanu zajedničke prijateljice, gde je pobegla od svog besnog supruga, jer ju je zlostavljao; bila je strašno tužna, umorna kao gonjena životinja. Govorio sam joj da ne sme više sebi dozvoljavati takav nedostojan postupak, ali ona mi je odgovorila njoj svojstvenim blagim smeškom: ’Vidite, Jesenjin je seljak, a ruski seljak ima običaj da se subotom napije i istuče svoju ženu!’ Ali onda je odmah slavila pesničku genijalnost svoga supruga, u koju je s pravom bila uverena.“ U Americi, okružena izazovno besmislenom raskoši, morala je Isidora, uprkos svojim razočaranjima, zauzeti stav u prilog sovjetske Rusije. To je činila neusiljeno, otvoreno držeći revolucionarne govore na svojim plesnim večerima. Elegantan Njujork ih je ogovarao i protestovao, a ona je u proleterskim Četvrtima priređivala predstave za komunistički raspoloženo slušateljstvo.
„Navikao sam“, priča Maks Herc, ,,da na svim Isidorinim priredbama vidim samo bleštavi svet partera i loža, kao i oduševljenu gomilu galerije. Kako je jadno, naprotiv, delovala skupština ruske kolonije! Nisu tu nedostajale toalete i nakit ženskoga sveta, ali prevagnuli su politički opredeljeni slušaoci, i oni su svojom nepristojnošću i surovošću lišili celu priredbu svake umetničke uzvišenosti. Na odvratan način izbila je u prvi plan politička predstava i konačno se razvila u neotesan govor, koji je, na čudo i nepriliku plesačice, skupštini namenio vođa komunista. Rđav utisak ove manifestacije mogao se donekle popraviti potresnim Isidorinim govorom na kraju predstave.
„Posle predstave stupio sam u sirotinjsku garderobu dodeljenu umetnici, koja je bila oličenje mehanike američkog pozorišnog života i nedostatka prostorija u Njujorku. Hladna, neudobna i surova, bez cveća, bez i jedne jedine udobne stolice. Među malobrojnim posetiocima nijedno misaono lice, nijedan od onih ljudi koji inače običavaju da dolaze u garderobe...“

Razočarani bračni par se posle turneje od četiri meseca u Njujorku, Filadelfiji, Milvokiju i Bostonu vraća u Francusku, Vratila se u Pariz, gde su živeli njen brat i njeni najbolji prijatelji.
Jesenjin se u Parizu opet ponaša po starom. Neće ništa da radi, ni da vidi, čak ni Versaj da poseti. Vuče se pijan od bara do restorana, vređa ljude i pravi izgrede. U jednom lokalu tuku ga ruske izbeglice jer ih je izazivao. Zahtevao je od ruskih orkestara da mu sviraju Internacionalu. Desi se tako da zauzme sto, pozove kelnera Rusa, dozna da je nekada bio gardijski oficir i onda mu cinično naređuje: „Lakeju, bez ikakvih brbljanja, donesite mi to i to.“ Zbog njegovih izgreda i sukoba Isidora ima velikih neprijatnosti. Lebdeći nad njim kao nad detetom, često zapostavlja svoje poslove.
Jedan ruski novinar u Parizu dao je 1926. godine, povodom Jesenjinove smrti, u listu Preporod tačnu karakteristiku Jesenjina iz vremena pariskog života.
On ga ovako prikazuje: „Bio je to neverovatan hulitelj, krajnji cinik, neuzdržljiv kavgadžija i pustolov od glave do pete. Ali osetljiv, tužan, s tajnom suzom i pijanim plačem...“ Zato ga jedan pesnik i naziva u svome sonetu „bogobojažljivi ruski pustolov“.
Kada se vratio iz Amerike, nastavlja pariski novinar, pamtio je samo jedan utisak - kako su ga tukli.
„Nekakva, znate, dva džentlmena sa uštirkanim kragnama i s bokserom u ruci prišla su mi iza pozornice i počela da me muvaju. Neobično su sposobni za tuču. Amerikanci!... Tako su me izmesili da se to ni zamisliti ne može!..."
Ovaj ga je potom upitao da li je istina da je i u Americi tukao ženu pa se i policija umešala?
Na to Jesenjin odgovara: „E, to baš ne pamtim... Ali, ko zna, možda, nogom od stolice...“
Policija, tuče, sanatorijumi, saslušanja, ženski jauk, tresak razbijenih prozora, kajanje, ganutljive ispovesti pred ženom, molba da mu oprosti, čežnja za Rusijom - eto, to su Jesenjinove uspomene iz Evrope i Amerike.
I, naravno, jednog dana u Parizu Jesenjin pravi ogroman skandal. Vrativši se pijan u hotel Kontinental, u kome je stanovao sa Isidorom, jedne noći razbija u „potpunoj besvesti“ sve što mu dolazi do ruku, vičući i psujući na ruskom. Meša se policija i jedva ga odvodi u kvart. Nesrećna Isidora, koja sada materijalno ne stoji najbolje, doznavši o novom skandalu i upropašćenom apartmanu, ponavlja sutradan očajno: „Sada je sve svršeno...“
I sama posle toga zahteva da Jesenjin ide u Rusiju.

IX  
U toj nesrećnoj, bolnoj noći kada je shvatila da s njim više ne može, okrenula se svojoj još većoj boli, sećanju na svoju nesrećnu decu. Celu noć je sobarici, koja je čistila od stakla i krvi prljavu sobu, pričala delove svog tragičnog života...

Bogataški život iskusila sam i zasitila ga se za tri godine. Iskustvo mi je pokazalo da je takav život sterilan i sebičan; uverila sam se da za nas ne postoji prava radost ako svoj život ne posvetimo čovečanstvu. Posle svojih predstava držala sam govore vlasnicima skupih loža u pozorištu Metropoliten, a novine su požurile da donesu odlomke iz tih govora kao beleške o skandalu; na primer s natpisom: „Isidora napada bogataše.“ Moji govori uglavnom su nosili tu poruku.
Čuli ste da sam se o Americi nepovoljno izrazila - moguće, ali to još ne dokazuje da ne volim Ameriku, naprotiv, možda je to dokaz moje prevelike ljubavi prema ovoj zemlji. Naravno da volim Ameriku iznad svega, jer ja sama, moja škola, moja deca, moja umetnost, svi mi smo duhovna deca Volta Vitmena, a moj ples - koji se uvek označava kao ,,grčki“ - potiče sa američkog tla: to je američki ples budućnosti! Odakle sam uzela sve svoje pokrete, svoja plemenita kretanja, odakle? Oni su proizvodi veličanstvenih prirodnih lepota Amerike, oni potiču od Sijera Nevade, iz plavih voda Pacifika, od kalifornijske obale, od divljih planinskih gromada Stenovitih planina, iz jezovitih klanaca Josemiti doline u Jeloustonskom parku, iz gromoglasnih Nijagarinih vodopada.
Betoven i Šubert bili su deca iz naroda i to su ostali celog svog života. Ali oni su i celog života bili siromašni. Opijali su se lepotama prirode i njihova besmrtna dela prožeta su ljubavlju prema čovečanstvu i njegovo su večno vlasništvo. Narod traži veliku umetnost, silne drame, besmrtnu muziku, plemenite plesove.
Kada smo odlučili da priredimo nekoliko predstava na istoku Amerike, opominjali su nas neki skeptici: „Ako tamo svirate Betovena i Šuberta i uz to plešete, niko vas neće slušati!“ No, mi smo onda izveli jednu predstavu sa potpuno slobodnim ulazom. Zamislite kako je to neobično: pozorište bez večernje blagajne. Ljudi, većinom iz nižeg staleža, napunili su dvoranu do poslednjeg mesta i u zanosu su pratili predstavu. Tako su znali da cene našu umetnost. Baš iz naroda na američkom istoku mogu se očekivati najplodniji umetnički podsticaji - dajte samo tom narodu veliki amfiteatar, jedini demokratski oblik pozorišta, gde ne postoje razlike među kategorijama sedišta, gde nema loža, balkona, galerija, i gde svako može dobro da vidi. Pogledajte galerije ove kuće! Smatrate li da je pravedno prilepiti ljudska stvorenja na plafon kao muve i od njih još tražiti da uživaju u umetnosti i muzici?

Sagradite jednostavno, veliko, lepo pozorište za narod! Nisu nam potrebne pozlaćene ukrasne koještarije! Vrhunska umetnost potiče od ljudskog duha i može živeti bez spoljnih suvišnosti. Pogledajte samo moju školu: nama nisu potrebni kostimi i scenografija; utisak koji mi postižemo potiče od lepote, koja, izvirući iz ljudske duše, daje telu produhovljen izraz. Biću presrećna ako iz moje umetnosti primite ovu jednostavnu pouku. Lepota se mora potražiti kod dece, samo kod njih možemo naći vedrinu očiju, neiskvarenu gracioznost prirodnih pokreta i gipkih udova! Danas ste im se mogli diviti kako izvode jednostavan ples, kolo, Ijupki, skladni lanac, hiljadu puta lepši od svih dragulja kojima su okićene gospođe u skupim ložama. Ova deca u plesu - to su moji dragulji i nakit, nisu mi potrebni drugi! Dajte deci slobodu i snagu, dajte narodu umetnost koju traži. Plemenita muzika ne sme više biti privilegija bogataša, ne sme biti rezervisana za uživanje manje kultivisanih ljudi; ona se mora velikodušno približiti - masama. Narodu su potrebni umetnost i muzika kao vazduh i hleb, jer za čovečanstvo znače duhovno osveženje.
Za vreme boravka u Americi proživela sam mnoge srećne časove u prijateljstvu s jednim genijalnim umetnikom - Dejvidom Bisfamom. On je posećivao sve moje predstave, a ja sam odlazila na sva njegova predavanja. On je često dolazio u moj apartman u hotelu Plaza, a posle večere pevao mi je prekrasne pesme On the Road to Mandalay i Danny Deever.
Nikada neću zaboraviti povratak u Pariz. Svoju decu ostavila sam sa guvernantom. Otvorivši vrata, potrčao je prema meni mali dečak zlatnih uvojaka, koji su njegovo dražesno lice okruživali kao oreol. Kad sam otišla, bio je još u kolevci.
Godine 1908. kupila sam Gerveksov atelje u Neiju. Tu se nalazila soba za muziku, građena kao kapelica. Ovamo sam se preselila sa svojom decom i radila u studiju ceo dan, a često i noću, s Henrijem Skeneom, pijanistom izvanrednog talenta i nepresušne radne energije. Počinjali smo da radimo ujutru, jer dnevno svetlo nije prodiralo u moj atelje, koji sam drapirala plavim zastorima i osvetlila kružnim svetiljkama. Moja deca stanovala su sa guvernantom i negovateljicom u vrtnom paviljonu i stoga im nije smetalo neprestano muziciranje. Vrt je bio velik, pa smo vrata koja su vodila u studio ostavljali širom otvorena tokom toplih godišnjih doba.  
Ali tu se nije samo radilo, nego su priređivane i svečanosti. Loengrin - kako sam zvala svog partnera - obožavao je da tu priređuje sjajne večere; često je prostrani atelje pretvaran u tropski vrt ili staru špansku palatu, i dolazili bi svi pariski umetnici i slavne ličnosti.  
Sećam se večeri kada smo Sesil Sorel, Gabrijele d’Anuncio i ja sami improvizovali jednu pantomimu, gde je D'Anuncio pokazao svoj veliki glumački dar...

U januaru 1913. godine napravili smo zajedničku turneju po Rusiji. S tog putovanja sećam se jednog neobičnog slučaja. U Kijev smo stigli u prvi osvit i uzeli smo saonice do hotela. Bila sam omamljena od pospanosti. Ćutala sam. Najednom sam opazila s obe strane puta, sasvim jasno, dva reda kovčega, sve samih dečjih kovčega.
,,Gledajte!“, viknula sam. „Tolika deca - sva su mrtva!“ ,,Ali tu ništa nema, ne vidim ništa“, umirio me.
„Kako? Vi ništa ne vidite?“
,,Ne, tamo je samo sneg, sneg je s obe strane puta - halucinacija - vi ste premoreni!“ lstoga dana otišla sam u rusko kupatilo da smirim živce.  
U Rusiji se u vrućim parnim kupatilima nalazi nekoliko redova dugačkih dasaka. Legla sam na takvu jednu dasku, a služitelj je baš bio izašao kad me je vrućina iznenada savladala. Tada sam pala na mermernu ploču sa prilično visoke daske. Tu me je služitelj našao onesvešćenu i odneo me u hotel. Lekar, koji je odmah pozvan, ustanovio je mali potres mozga.
,,Ne možete večeras plesati, imate visoku temperaturu.“
„Ništa mi nije užasnije nego da razočaram gledaoce“, odgovorila sam i odlučila da odem u pozorište.  
Te večeri plesala sam samo Šopena.  
Posle svršetka, sasvim iznenada rekoh Skeneu: „Svirajte Šopenov Posmrtni marš.“ ,,Zašto?“, on će. ,,Pa niste ga nikada ranije plesali!“
,,Ne znam zašto, ali danas ga moram otplesati - svirajte ga!“ Bila sam tako uporna da je popustio. Tako sam počela plesati marš koji nisam nikad ni pokušala da plešem.  
Nastojala sam da prikažem stvorenje koje na svojim rukama nosi mrtvaca i polaganim, kolebljivim koracima ide prema poslednjem konačištu; onda sam prikazala silazak u grobnicu i konačno izlazak duše iz mrtvog tela i njen uzlet prema svetlu.
Kada sam završila, zavesa je pala, a gledaoci su sedeli potreseni, nijedna ruka nije se maknula, ni glas se nije čuo - tišina. Pogledah Skenea. Bio je samrtno bled i drhtao je celim telom. Prihvatila sam njegovu ruku: bila je hladna kao led.
,,Ne tražite više nikada od mene da to sviram“, preklinjao me je. „Osetio sam dah smrti. Jeste, osetio sam miris belog cveća, mrtvačkog cveća i video sam kovčege, dečje kovčege. “ Oboje smo bili potreseni i na kraju živaca.  
I danas mislim da mi je tom prilikom neka natprirodna sila uputila prvu predslutnju o svemu onome strašnom što ću doživeti.
Po povratku u Pariz, u aprilu 1913. godine, svirao je Skene u Trokaderu posle jedne posebno duge predstave opet isti marš. Dugo je sve bilo tiho, a onda je provalilo divlje odobravanje; sve žene su plakale, pojedine su histerično vrištale, a neke su pale u nesvest.
Često sam pomišljala da se prošlost, sadašnjost i budućnost mogu uporediti sa dugačkim putem: put ide dalje posle svake okuke, sve do cilja - ali mi ga ne možemo videti. Tako je i sa budućnošću: nevidljiva, pred nama u tami, neizbežna, na nas vreba sudbina.
Posle prvih slutnji u Kijevu nisam se više mogla rešiti osećaja da nad mojom glavom vreba nesreća.
Na jednom kratkom putovanju u Berlin ponovo sam osetila nagon da stvorim jedan nov ples: o biću koje na njegovom životnom putu stigne strašan udarac sudbine i obori ga na zemlju, ali se onda uzdigne u novoj nadi.
Svoju decu, koja su za vreme ruske turneje ostala kod sestre Elizabet, pozvala sam u Berlin. Bila su zdrava i vesela, razigrana, u vedroj životnoj radosti. Zajedno smo se vratili u Pariz i uselili se u prostranu kuću u Neiju.
Tu sam sa njima proživela srećne dane.

Često sam stajala na balkonu i krišom promatrala moju malu Dirdri kako stvara nove plesove. Ona je plesala i uz pesme koje je sama izmislila - još vidim kako sitno detinje telo u velikom plavom studiju kruži unaokolo, skače i govori slatkim glasićem:  
„Sada sam ptičica i letim visoko u oblacima“, ili: „Sada sam šareni cvet i gledam ptičicu i širim svoje lišće. “ Posmatrajući njenu neobičnu lepotu i gracioznost, sanjala sam o tome da bi možda mogla biti pozvana da dalje vodi moju školu onako kako sam je ja zamislila, jer ona je bila moja najbolja učenica.
I Patrik je već počeo da pleše i izvodio je sopstvenu čarobnu muziku, samo nije pristajao da ga neko uči da igra. ,,Ne“, rekao je, važno se držeći, „Patrik će stvoriti i izvoditi svoje sopstvene plesove.“
Tako sam u Neiju dalje živela srećno, satima radila u studiju i čitala u svojoj biblioteci, igrala se sa decom u bašti ili ih učila da plešu, ne usuđujući se da krenem na novu turneju koja bi me od njih odvojila. Što su se lepše i bolje razvijali, bilo mi je teže da ih ostavim. Uvek sam govorila da će se pojaviti veliki umetnik koji će u sebi sjediniti obe sposobnosti: da bude stvaralac i izvođač, koji će u isto vreme umeti da pleše. Kada sam videla kako pleše moj sinčić, činilo mi se da bi možda on mogao biti predodređen da stvori ples koji bi rodila nova muzika.
Za moju decu nisu me vezivale samo snažne krvne veze, nego i idealni odnos nadljudskog značenja - strastvena ljubav prema umetnosti i muzici. Kada je Skene svirao, a ja radila, deca su me uvek molila da ostanu u studiju; onda su tu sedela, sasvim tiha, i slušala tako pažljivo i napeto da bi me kat-kad spopao strah, jer bilo je neprirodno da tako mlada stvorenja pokazuju tako duboko zanimanje.
Sećam se jednoga popodneva kada je u mom studiju veliki umetnik Raul Punjo svirao Mocarta. Deca su ušla na prstima i postavila se s jedne i druge strane klavira dok je Punjo svirao. Kada je završio, oboje su, kao na zapovest, postavili svoje plave glavice pod njegove ruke, gledajući ga s takvim divljenjem da je umetnik viknuo: „Odakle dolaze ova dva mala anđela? Jesu li to Mocartovi anđeli?“ Deca su prasnula u glasan smeh, uzverala mu se na kolena i ušuškala glavice u njegovu gustu bradu.
S nežnom ganutošću posmatrala sam tu ljupku scenu; ali kako je to milostivo uredilo Proviđenje, ne možemo znati šta nas čeka u budućnosti. Koliko bih samo patila da sam znala kako su sve troje bili blizu da se presele u ono carstvo iz kojeg se nijedan putnik nije vratio. Bio je mesec mart. Plesala sam naizmenično u Šaleleu i u Trokaderu. Barometar mog života u svakom pogledu predskazivao je nesreću, neprestano sam patila od neobjašnjivog pritiska.
Ponovo sam jedne noći plesala u Trokaderu Šopenov Posmrtni marš dok je Skene svirao orgulje, i opet sam osetila na svome čelu ledeni dah smrti, uz jak miris tuberoza i mrtvačkog cveća. Moja kćerka sedela je u srednjoj loži i najednom je počela da plače, kao da će joj se slomiti njeno malo srce. Glasno je viknula: „Ali zašto je moja mama ovako tužna?“
To je bio prvi nežni, molski akord u predigri tragedije, koja je uskoro zauvek uništila sve moje nade i prirodnu životnu radost. Verujem da postoji bol koji ubija našu dušu, iako naše telo i dalje živi na starome putu. Telo se još može vući na svome bednom zemaljskom putu, ali duša je mrtva i zauvek uništena. Sada znam da su ti poslednji dani, pre nego što me je stigao udarac, zaista bili poslednji momenti moga duševnog bivstvovanja. Od tada imam samo jednu želju - da pobegnem, da pobegnem iz ovoga užasa. Moj život nije više imao drugu svrhu nego da se izbavim od svega što ovaj svet pruža; kao večni Jevrejin ili Leteći Holanđanin, moj život otad juri kao sablasni brod na sablasnom okeanu.    Duševni doživljaji katkad su u potpunom saglasju sa čisto materijalnim stvarima. Kada je Poare stvorio za mene onu egzotičnu i tajanstvenu sobu, o kojoj smo već nekoliko puta govorili, postavio je na zlatna vrata dvostruki crni krst. Isprva sam taj znak smatrala originalnim, ali s vremenom je taj dvostruki krst počeo na mene da deluje na neobičan način.  
Već sam saopštila da sam, uprkos tako srećnim prilikama moga života, patila od neobičnog osećaja potištenosti, od. crne slutnje, i onda se dešavalo da sam noću iznenada ustajala sa strašnim strahom. Kod mene je uvek gorela noćna lampa i jedne noći opazila sam pri njenom slabom svetlu da se kod dvostrukog krsta nasuprot mome krevetu pomera neki ljudski lik. Bio je sav odeven u crno, približavao se mome krevetu i zurio je u mene zabrinutim pogledom.
Nekoliko trenutaka bila sam kao oduzeta od strave, ali onda sam pojačala svetlo, a lik je nestao; to strašno priviđenje - prvo koje sam doživela - pojavljivalo se i kasnije, ali na mahove.
Uzbuđena, o tome sam jedne večeri pričala svojoj dobroj prijateljici, gospođi Rašel Bajer. Ona se zaprepastila i u svojoj dobroti odmah pozvala lekara, jer - rekla je - izgleda da s mojim živcima nešto nije u redu.
Došao je mladi doktor Rene Bada, i ja sam mu sve ispričala.
,,Vaši živci su prenapeti, morate na selo na nekoliko dana. “
„Ali, ja imam ugovor u Parizu i moram da nastupim“, odgovorila sam.
„Dobro, onda idite na neko vreme u Versaj, to nije daleko, i možete se svakog dana voziti u Pariz na predstavu; promena vazduha sigurno će vam prijati. “
Sutradan sam saopštila deci i njihovoj brižnoj dadilji da ćemo se preseliti u Versaj, i svi su se tome obradovali. Dadilja je još dodala: „Versaj je sigurno dobar za decu.“ Spakovali smo nekoliko kofera i već smo hteli da otputujemo, kad smo primetili da nam se od baštenske kapije polagano približavala vitka osoba u crnom velu. Moji preosetljivi živci počeli su da naslućuju noćnu sablast kraj dvostrukog krsta.  
Osoba se polako približavala, pa je progovorila: „Požurila sam da vas još zateknem u Parizu. Prošle noći pojavili ste mi se u snu, i osetila sam neodoljivu potrebu da vas vidim.“
Tada sam je upoznala. To je bila negdašnja napuljska kraljica. Tek pre nekoliko dana posetila sam je s Dirdri. Pre nego što smo pošli kod nje, rekla sam mojoj kćerki: „Dirdri, danas ćemo posetiti jednu kraljicu. “  
„Ah, onda moram obući svečanu haljinu“, rekla je Dirdri; tako je nazivala haljinicu koju je za nju kreirao Poare, neobično dragocen rad sa mnogo vezenih volana.
Već sam bila naučila dete kako se izvodi dvorski naklon. Bila je oduševljena, ali u poslednjem trenutku je zaplakala, kliknuvši: ,,Ah, mama, tako se bojim da idem kod prave kraljice!“ Uverena sam da je malo zlato mislilo da mora da ide u pravi kraljevski dvor, kakav postoji u pričama. Ali kada smo ušli u lepu, malu kuću kod Bulonjske šume, predstavila sam je vitkoj, otmenoj dami, kojoj je gusta seda kosa bila spletena u krunu. Dirdri je pokušala da izvede dvorski naklon, a onda je nasmejana poletela u raširene ruke visoke gospođe.
Na dan našeg odlaska kraljica je nosila svoj korotni veo. Pričala sam joj da upravo krećemo u Versaj i navela razlog našeg odlaska.  
Odlučila je da nas isprati. Tokom vožnje najednom je uzela moju decu u naručje i nežno ih privila na grudi, ali ugledavši dve plave anđeoske glavice okružene crnim velom, opet sam osetila stravičnu potištenost, koja me je u poslednje vreme tako često obuzimala.
U Versaju smo u najvedrijem raspoloženju popile čaj, a onda sam kraljicu otpratila nazad, sve do njenog letnjikovca. Nisam nikada upoznala tako simpatičnu i duhovno uzvišenu ženu, kao što je sestra nesrećne austrijske carice.
Kad sam se sledećeg jutra probudila i ugledala prekrasan vedri park izletišta Trijanon, nestale su sve moje bojazni i slutnje. Lekar je imao pravo: boravak u prirodi dobro mi je činio. Ovo je bilo pravo mesto za jadikovanje hora grčke tragedije, dok junak strmoglavo pada u nesreću, iako jedino čemu teži jeste da je izbegne. Kao i tragični Edip, da nisam otišla u Versaj, bežeći od proročkih utvara smrti, ne bi deca tri dana kasnije na putu tamo našla svoju smrt.
Jasno se sećam te večeri, jer sam igrala kao nikada pre. Nisam se više osećala kao žena, ličila sam na živi plamen, na buktinju koja pleše. Iz srca gledališta ka meni su se dizali oblaci tamjana. Posle desetak izlazaka pred zavesu, plesala sam kao poslednji dodatak Muzički trenutak od Šuberta, i tokom plesa kao da je u unutrašnjosti moga srca nešto pevalo: „Život i ljubav - najviše ushićenje - to sve je moje - moje - da, to mogu razdeliti onima koji su u bedi!“  
I najednom mi se pričinilo da Dirdri sedi na jednom mom ramenu, Patrik na drugom, u skladnoj ravnoteži; činilo mi se da vidim njihova nasmešena, vesela dečja lica, da čujem njihov dečji smeh, i moji udovi nisu znali za umor.

Posle ove predstave čekalo me je radosno iznenađenje: Loengrin, koga nisam videla nekoliko meseci, još od njegovog odlaska u Egipat, došao je u moju garderobu. Moj ples ga je potresao. U kafani sam dugo čekala za postavljenim stolom, a on nije dolazio, što me je bolno razočaralo. Konačno sam krenula deci u Versaj. Poražena od dugog čekanja, bacila sam se na postelju i brzo zaspala.
Sutradan su me probudila deca, koja su, kao svakog dana, bučno ušetala u moju sobu i u smehu se bacila na moju postelju; onda su doručkovali kao i obično. Patrik je bio raspušteniji nego inače, zabavljao se tako što je prevrtao stolice. Svaki put kad bi neka stolica pala, vrištao je od radosti. Dadilja je izgubila strpljenje i oštro ga je ukorila. Bila je dobra, mila žena, najstrpljivije stvorenje na svetu. Decu je obožavala.
„Ostavite ga!“, viknula sam. „Pomislite kako bi bilo kada ih vise ne bismo čuli da galame!“
Uto se desi neobičan slučaj. Neko - nikada nisam doznala ko je to bio - prethodnog dana mi je poslao dva divno povezana primerka dela D’Aurevija. Uzela sam jednu knjigu u ruke i baš sam htela da ukorim Patrika zbog nepristojnosti, kad otvorih knjigu i pogled mi pade na reč Nioba. Onda sam pročitala ove reči: „Lepa, i svoje dece dostojna, ti si se smešila kada ti se govorilo o Olimpu. Da te kazne, strele bogova pogodile su ponizne glave tvoje dece, jer ih nisu štitila tvoja raskriljena nedra.“

Istovremeno mi se javila misao kako bi moj život bez dece bio prazan i mračan, jer ona su, više nego moja umetnost, i hiljadu puta obilnije od ljubavi muškarca, ispunila moj život zadovoljstvom i srećom.
„Kad nije preostalo ništa drugo da bude pogođeno nego samo tvoja nedra, ti si ih požudno okrenula na onu stranu odakle su dolazili udari... i čekala si. Ali uzalud, plemenita i nesrećna ženo. Tetiva bogova popustila je i poigrala se s tobom. „Ti si tako čekala - celog života - u mirnom i mučnom zauzdanom očajanju. Ti nisi kriknula, kako obično kriknu ljudske grudi. Postala si nepomična, pa se pripoveda da si se prometnula u pećinu, da bi se na taj način istakla nepokolebljivost tvoga srca."
Onda sam zatvorila knjigu, jer me je savladao strah. Raširila sam ruke, pozvala decu i osetila kako mi niz lice teku suze. To je sasvim jasno u mome sećanju - svake reči, svakog pokreta toga poslednjeg jutra sećam se vrlo jasno.  
Koliko puta sam, u besanim noćima, svaki trenutak tog prepodneva videla u mislima i čudila se, u beznadnom bolu, kako je bilo moguće da me ništa nije upozorilo na nesreću koja se približavala.
Bilo je blago, sivo jutro. Prozori su bili otvoreni, a u parku je na starom drveću propupelo lišće.  
Prvi put te godine prostrujao je kroz mene onaj osećaj sreće koji snađe svakoga u prvim blagim prolećnim danima.
Ta prolećna opojnost, kao i pogled na moju zdravu i rumenu decu, napojili su me takvom radošću srca da sam skočila iz kreveta i s njima ludovala u sobi, tako da smo se sve troje skoro ugušili od smeha. Dadilja nas je sa smeškom posmatrala. Najednom zazvoni telefon. Bio je to Loengrin, koji me je molio da dođem u grad, da se tu s njim sastanem. Rekao je da povedem i decu: „Moram videti svog sina!“, rekao je; već mesecima nije video decu. Presrećna sam šaptala svojoj kćerki radosnu vest.
,,Ah, Patriče“, viknula je Dirdri. „Šta misliš, gde idemo danas?“
I danas čujem dečji glas kako pita: „Šta misliš, gde idemo danas?“ Moja jadna, slatka deco! Da sam onda mogla da naslutim kakva će vas strašna sudbina stići toga dana!
Onda je dadilja rekla: „Milostiva gospođo, mislim da će padati kiša - možda je bolje da deca ostanu kod kuće. “ Koliko često sam u teškoj teskobi čula te reči opomene i proklinjala sebe što ih nisam poslušala. Ali onda sam mislila samo na to da će prisustvo dece biti blagotvorno za sastanak s Loengrinom.
Na toj poslednjoj vožnji kolima u Pariz držala sam ih u naručju, nežne i male. Ispunjavale su me nove nade i pouzdanje u život, jer znala sam da bi Loengrin, kad bi video Patrika, zaboravio na svoju nesklonost prema meni. Štaviše, sanjala sam o tome da bi naše pomirenje moglo služiti zbilja velikoj svrsi. Pre odlaska u Egipat, Loengrin je u centru Pariza kupio zemljište na kome je nameravao da sagradi veliko pozorište za moju školu. On je zamišljao taj umetnički zavod kao sastajalište velikih svetskih umetnika.
Razmišljala sam o svemu tome tokom one vožnje u Pariz, i moje srce našlo je olakšanje u umetničkim nadama. Ah, to pozorište nije nikada sagrađeno.
Sastanak se odigrao u Parizu, kao što sam očekivala. Loengrin je bio ushićen svojim sinom, a voleo je i Dirdri. Bili smo radosni, pričali smo o budućnosti, a osobito nas je zanimalo naše čudesno pozorište. ,,To će biti Isidorino pozorište “, rekao je Loengrin.
,,Ne“, odgovorila sam, ,,to će biti Patrikovo pozorište, jer Patrik će postati veliki umetnik; on će na melodije uzvišene muzike budućnosti stvarati savršene plesove.
Posle ručka Loengrin je, dobro raspoložen, hteo da nas vodi na izložbu karikatura, ali ja sam imala probu, pa je tako otišao s jednim mladim prijateljem, koji je s nama sedeo, dok sam se ja s decom i dadiljom odvezla u stan u Neiju. Stigavši tamo, rekla sam dadilji pred baštenskom kapijom:
,,Da li biste hteli da uđete s decom i pričekate dok se ne završi proba?"
,,Ne, milostiva gospođo“, zamolila je, „mislim da je bolje da odmah krenemo u Versaj; deca moraju da spavaju.“
Zagrlila sam i poljubila decu i obećala da ću brzo doći kući. Dirdri je pritisnula usnice na prozorsko staklo; ja sam se sagnula i sa svoje strane poljubila staklo na istom mestu - jasno se sećam tog hladnog poljupca i jezovitog utiska. Još nije bilo vreme za probu; htela sam malo da se odmorim i bacila sam se na divan. Tu je bilo cveća i bombona, koje mi je neko poslao. Uzela sam jednu bombonu i razmišljala tako o svome životu; bila sam, uzevši sve zajedno, ipak srećna žena, možda jedna od onih kojima se moglo pozavideti: moja umetnost, moji uspesi, imetak, a pre svega moja ljubljena, lepa deca.
Tako sam ležala, troma, grickala bombone, smešila se sama sebi i mislila: „Loengrin se povratio, sve će opet biti dobro... “
Tada do mojih uši dopre promukao, neprirodan krik. Okrenem se i ugledah Loengrina kako glavinja kao pijanac. Izdaše ga kolena, pade preda me, i promuca: „Deca... deca su...
mrtva!“

(Na povratku iz Pariza u Versaj, na strmoj obali Sene, vozač je stao i izašao iz kola, a nije povukao kočnicu. Kola su sama krenula i survala se sa nesrećnom decom i dadiljom u reku, gde su se svi utopili.)

Još se sećam da me je isprva sapeo neobičan mir, samo me je peklo grlo, kao da sam progutala živu vatru. Još nisam pojmila grozotu, pokušala sam da ga umirim blagim rečima i da saznam šta se dogodilo... a bilo je nemoguće...
Onda su došli neki ljudi i još uvek nisam mogla da shvatim šta se zapravo desilo...
Posle nekog vremena primetila sam među prisutnima jednog muškarca sa neobično crnom bradom, koji mi je objasnio da je lekar, da svi preteruju i da će on spasiti decu.
Sve svoje nade položila samu njega, htela sam odmah da pođem s njim, ali su me zaustavili. Danas znam da su od mene hteli da sakriju strahotu, jer više nije bilo nade. Moja okolina se bojala da bi me nesreća mogla lišiti razuma, dok sam se ja osećala doraslom. Sve oko mene je plakalo - samo ja nisam imala suza, naprotiv, bila sam puna želje da tešim druge. Kada danas mislim na te strašne časove, teško mi je da se prenesem u svoje tadašnje duševno stanje. Možda me je prosvetlila spoznaja da nema smrti; da oni mali ledeni voštani likovi nisu moja deca, nego samo mrtve ljuske. Možda sam slutila da duše moje dece već lebde u večnoj svetlosti.
Samo se dvaput otkida iz majčinog srca krik bola, koji kao da dolazi iz drugoga sveta - pri rođenju deteta i pri njegovoj smrti. A kada sam prihvatila hladne ručice, koje neće nikada više uzvratiti na stisak moje ruke, onda se opet javio onaj krik majke, isti krik koji mi se oteo pri njihovom rođenju. A zašto isti krik? Ta jedan je izraz najveće radosti i olakšanja, dok drugi znači muku najdubljeg bola!
Kada na ulici sretnemo crnu, mračnu pogrebnu povorku, stresemo se i pomislimo na svoje mile i drage - ali opiremo se misli da ćemo i mi jednoga dana koračati žalosni iza takvog sanduka...
Moj bol bio je predubok, nisam imala suza, bezbrojni prijatelji dolazili su mi u posetu, plačući. Beskrajna masa ljudi stajala je u vrtu, na putu, svi u suzama - a moje oči ostale su suve i želela sam da svi ti ljudi, odeveni u crninu da bi izrazili saučešće, nađu put ka lepoti. Nisam obukla ni crnu haljinu, jer sam je uvek smatrala suvišnom i nerazumnom.

Ispričavši ovu priču sobarici koja je još skupljala krhotine Jesenjinovog besa, ona zaspa na podu, tužna i bosa...

X
Jesenjin odlazi, ali se vraća sa belgijske granice, jer ne može da podnese takav „rastanak sa ženom“.
Jesenjinovo opšte stanje iz tih dana najbolje se ogleda u njegovoj poeziji. Pesme izgrednika, započete u Rusiji, dopunjene u Evropi i objavljene 1923. godine u Moskvi, nastavak su njegovih mračnih raspoloženja i nemira, ali bez spoljnih imažinističkih efekata. U poređenju sa Ispovestima huligana, one su složenije, dublje, pune neposrednijih osećanja i bujnih manifestacija.
Glavna odlika im je izgaranje, umor, propadanje i neka jeziva intimna tuga, zanovana na erotici i alkoholu.
Posle razočaranja selom, Jesenjinova drama se razvija uz predosećanje zle sudbine. Njive su zaklonjene brdima, topole se više ne čuju, ruši se domaće ognjište, nestaje stari pas i - neminovna je smrt na izrovanim ulicama. A dotle ne zna šta sa sobom, u noćnim bdenjima, u đuševnom potonuću i sukobima. Svi stihovi ove zbirke prožeti su nezadovoljstvom i cinizmom šarlatana i izgrednika, kako je okolina nazvala Jesenjina. Braneći se od nepravednog nadimka, ubeđen da nije ni pljačkaš ni ubica, on vređa i izaziva snobove. Boem i prijatelj životinja pati što među ljudima nema „druga, brata“. Ostala mu je samo razonoda: staviti prste u usta i zviždati na rđavu reputaciju građanina i pesnika. Sramota ga je još jedino što je nekada verovao u Boga i teško mu je ,,što danas ne veruje“. Ružičasti snovi nisu se ostvarili, zlatne daljine ostale su daleko, peklo je razočaranje, srozavanje, svakodnevno umiranje.
Ljubav koja muči i raspinje česta je tema Stihova izgrednika. Ponekad izgleda da je ona glavni uzrok teških stremljenja i propadanja, pored ,,žiga“ koji pesnik nosi u sebi. Ona tišti zbog nejednakosti, iluzornih snova, pijanih zanosa i tragedije što je pesnik hteo da „venča na zemlji belu ružu sa tom žabom crnom“. U očajanju, tražio je bezbroj rešenja, izlaza i odušaka, ali na tom putu napravio je još više ispada, smutnji i grešaka. Nju su ispili drugi; tuđe usne raznele su njen vreli dah i drhtanje tela.
Onda se nižu stihovi s puta po Evropi, prožeti orgijama, splinom, zavičajnom čežnjom i novim padom. Pesniku nije više stalo ni do slave, ni do mira. Njegovo ime od Moskve do Pariza izaziva gnušanje, kao „nepristojna psovka“. Do njega iz otadžbine dopiru vriska i jecaji, kao za poginulim, i on bi hteo da je bliže rodnom kraju, da ga tamo za sve njegove „teške grehe i bezbožnost“ obuku u rusku košulju i nameste da ,,pod ikonama umre“.
Onda su oboje otputovali u Avganistan. O tom njihovom putovanju niko ne zna ništa.
Uvek se pominje u nekoliko rečenica, a nijedan njihov prijatelj ni neprijatelj ne zna šta se sa te dve nesrećne duše dešavalo na tom putovanju. Od svega je ostalo samo Isidorino svedočenje da ju je u tim čudnim i divljim predelima ponovo proganjala smrt njeno dvoje nesrećne dece, ali i sećanje na njeno treće dete, koje joj je, umesto utehe, donelo konačan bol. Jesenjin je ludeo.
Prvo joj je zabranjivao da govori i plače, a na kraju bi je puštao, shvatajući da ta žena, kad ne igra i ne vodi ljubav, mora da priča o svom strašnom životu, ispunjenom bolom i smrću.

Prvog avgusta osetila sam porođajne bolove. Na ulici, pod mojim prozorima, objavljena je mobilizacija. Bio je topao dan, prozori su bili otvoreni. Moje stenjanje, krici, moj smrtni strah, nadglasani su grmljavinom bubnjeva i rikom svetine.
Moja prijateljica Mari donela je kolevku, obloženu belim muslinom. Nisam s nje mogla da skinem pogled. Bila sam uverena da će mi se Dirdri i Patrik vratiti. A napolju su udarali bubnjevi, narod je vikao u strahu i gnevu: „Rat, mobilizacija, rat!“ Ali moje dete moralo je da se rodi, a bilo mu je strašno teško da dođe na svet. Moj prijatelj doktor Boson već je bio dobio vojni poziv i otišao je na front. Na njegovo mesto došao je nepoznati lekar, koji nije znao drugi način da mi olakša, osim da mi s vremena na vreme dobaci: „Courage, Madame!“ Kakvog smisla ima govoriti
„courage“ sirotom stvorenju koje se previja u najstrašnijim bolovima? Bilo bi mnogo bolje da mi je govorio: „Zaboravite da ste žena, zaboravite da treba hrabro da podnesete bol; sve je to besmisleno, zaboravite sve: vičite, urlajte, olakašajte sebi, “ Bilo bi još bolje da je postupio ljudski i dao mi morfijum ili šampanjac. Ali taj lekar je imao svoj način, koji se sastojao u tome da mi neprestano dobacuje: „Courage, Madame!“ I bolničarka je izgubila živce i vikala: „Madame, c’est la guerre! C’est la guerre!“ Znala sam, moje dete će biti dečak, ali, hvala bogu, bio je premlad da ide u rat.
Konačno sam začula prvi krik deteta - plakalo je, živelo je. Koliko god bili strašni užas i bol koje sam pretrpela te nesrećne godine, sada je sve nestalo u neizmernom osećaju sreće. Tuga i brige, suze i boli, sve je u tom času popravljeno. Svi beskrajni časovi tuge i straha pretvorili su se u vedro ushićenje čim su mi u naručje položili divnog dečaka.
Ali napolju su još uvek odzvanjali bubnjevi: rat - mobilizacija - rat! „Zar je zbilja rat?“, čudila sam se. „Šta me se tiče, moje dete je sigurno i zdravo u mome naručju! Neka ratuju - šta me se tiče!“
Kako je ljudska radost sebična! Napolju pred mojim prozorom i vratima neprestano su se čuli koraci i glasovi - plač žena, vojničke zapovesti, uzbuđeni razgovori o mobilizaciji - ali ja sam svoje dete držala na grudima i usudila sam se, usred te sveopšte propasti, da budem srećna, osećala sam se uzdignutom nadzemaljskom radošću u nebesa i privila sam svoje dete na grudi.
Došlo je veče, moja soba se napunila radosnim ljudima, koji su su došli da vide dete. „Sada ćete opet biti srećni“, govorili su. Onda su otišli, jedan za drugim, a ja sam s detetom ostala sama. Šaputala sam mu: ,,Ko si ti? Je li Dirdri ili Patrik? Jesi li se vratio da me posetiš?“ I neprestano sam ljubila milo stvorenje, privijala ga na grudi i plakala od sreće... Na to me dete pogleda ukočenim okom, zahripa, započe da se bori za vazduh i dug piskavi zvuk oteže se sa ledenih usnica. Pozvah sestru, ona dođe, shvatajući opasnost. Užasnuta mi je otela dete iz ruku, a iz druge sobe začuh viku: „Kiseonika - vrele vode!“
Posle jednoga sata mučnoga čekanja došao je Augustin i rekao: „Jadna Isidora, tvoje dete je umrlo!“
Mislim da sam u tom času dosegla vrhunac ljudskog bola, jer smrću tog deteta ponovo su mi oteti Dirdri i Patrik.
Moja prijateljica Mari, koja je nekoliko sati ranije donela u sobu malu kolevku, opet ju je iznela, a u susednoj sobi čula sam kako čekić zabija eksere u mali kovčeg, jedinu kolevku moga deteta. Svaki udarac pogodio me je u srce. Ležala sam u postelji bespomoćno, kao rastrgana, raspolovljena ljudska podrtina.
Onda je u moju sobu ušao jedan prijatelj i rekao: „Šta znače vaše lične brige i boli? Rat već uzima stotine i hiljade žrtava - već sa fronta šalju ranjene i samrtnike!“ Sada sam znala da mi nije ostao drugi izbor i ja sam Belevi pretvorila u veliku ratnu bolnicu, jer je prvih ratnih dana svaki čovek bio obuzet istim osećanjima.
Onda smo svi bili oganj i vatra! I sami umetnici su rekli: „Šta znači umetnost? Mladići daju svoje živote, hiljade vojnika umire - šta je prema tome umetnost?“ I da sam u ono vreme bila u stanju da iskažem neke duhovne sposobnosti, morala bih da im kažem: „Umetnost znači više nego život. “ Ostala bih u svome studiju i dalje bih stvarala umetnost. Ali ja sam se priključila ostalom svetu i rekla: „Uzmite sve ove postelje, uzmite čitavu kuću posvećenu umetnosti i napravite od nje bolnicu za negu ranjenika. “
Jednoga dana došli su u moju sobu ljudi sa nosilima, zamolili su me da pregledam bolnicu i odneli me, jer još nisam mogla da hodam od sobe do sobe. Tada sam videla da su sa zidova uklonjeni moji bareljefi, moji bakanti i faunovi, moje nimfe i satiri; sve draperije i zastori su nestali, a na njihovo mesto došle su reprodukcije Hrista na krstu.
Iz moje divne plesne dvorane nestali su plavi zastori, a beskrajni redovi postelja Čekali su ljudske boli. Moja biblioteka, u kojoj su posetioce uveseljavala pesnička dela svih vekova, pretvorena je u salu za operacije, gde su dočekivani mučenici. Sve me je to strašno potreslo.
Sledećih dana već sam čula teške korake nosača. Dolazili su prvi ranjenici. Belevi!
Moj Akropolj, koji je trebalo da postane izvor nadahnuća, akademija višeg shvatanja života, poezije i muzike, Belevi, Šta je postalo od tebe? Od toga dana iz tebe su iščezle sva umetnost i harmonija, iz tebe, koji si čuo krikove mojih boli i novorođenoga deteta, koje su ratni bubnjevi proterali iz ovoga sveta! Moj hram umetnosti pretvoren je u sklonište za mučenike, a onda u mrtvačnicu punu krvi, rana, smrti. Tu gde sam mislila na zvonke žice nebeske muzike sfera, danas su odzvanjali promukli bolni krici vojnika na samrti,
Bernard Šo kaže negde: „Dokle god ljudi muče životinje, ubijaju ih i jedu njihovo meso, neće ni ratovi nestati. Svi razumni ljudi moraju da dele to mišljenje. Pitomci moje škole bili su svi vegetarijanci i izrasli su uz bezmesnu hranu do prekrasnih ljudi. Ko uopšte izaziva ratove? Verovatno mesožderi, jer su navikli da ubijaju i ubistvo im nije ništa novo. Kako se mogu ubijati šumske životinje, divne srne, goniti lisice do iznemoglosti...? Već mesar sa svojom krvavom keceljom izaziva na krvoproliće. A kako bi moglo i biti drugačije? Nije veliki korak od toga da se mladom teletu preseče grkljan do ubijanja u ratu. Dok smo mi sami živi kovčezi za zaklane životinje, ne možemo očekivati da će na svetu zavladati idealne prilike. “
Čim sam malo prezdravila, Mari i ja napustile smo Belevi i odvezle se na more. Na putu smo morale proći kroz ratno područje. Kada sam spomenula svoje ime, sa mnom se postupalo s najvećim oprezom. Jedna straža dovikivala je drugoj: ,,Tu je Isidora, propusti je!“, a ja sam te reči smatrala za najveću počast.
U Dovilu smo odsele u hotelu Normandija. Bila sam još vrlo slaba, osećala sam se bolesnom i bila sam srećna što sam se iskrcala u mirnoj luci. Prolazile su nedelje. Umor i klonulost tako su me savladali da sam se jedva dovukla do obale. Oštar vazduh tako je delovao na mene da sam se jednoga dana osetila ozbiljno bolesnom i pozvala sam iz bolnice lekara. Ali on, na moje najveće čuđenje, nije došao. Umesto toga poslao je nejasan odgovor.
Hotel je u to doba bio utočište mnogih otmenih Parižana. Kraj nas je stanovao grof Kober de Monteskje. Često smo ga posle ručka slušale kako piskavim glasom recituje pesme. Neprestano su stizale vesti o ratu i krvavim užasima. Slušajući glas pravoga pesnika, slušala sam olakšanje. I Saša Gutri odseo je u Normandiji i svake večeri se oko njega okupljalo divno društvo, koje je zabavljao svojom neiscrpnom riznicom anegdota.
Ali svaki glasnik s ratišta donosio je vesti o svetu tragedija i hotelom je zavladala potištenost.
Tu mi je život uskoro postao nepodnošljiv, a pošto sam bila preslaba za putovanje, iznajmila sam nameštenu vilu, koja je imala neobično ime - Crno i belo. Tu je sve bilo u te dve boje: pokućstvo, tepisi i zavese, zidovi, vrata. Pregledajući prvi put kuću, učinila mi se vrlo ukusnom i otmenom. Tek kada sam tu neko vreme stanovala, bilo mi je jasno da te boje porazno deluju na raspoloženje. U tu malu crno-belu kuću na morskoj obali odnesena sam sa svim svojim nadama, školom, budućnošću i novim životom, tu sam provela usamljena, bolesna i očajna mračne i tužne dane i sve više sam se osećala bednom; nisam imala snage ni za kratku šetnju obalom. Jednog dana dovukla sam se u bolnicu da se konačno posavetujem sa lekarom, koji je onomad odbio da me poseti. Tu sam naišla na čoveka srednjeg rasta sa crnom bradom i učinilo mi se da želi da me izbegne. Iznenađena, prišla sam mu i rekla: ,,No, doktore, šta imate protiv mene? Zašto nećete da me lečite? Ta morate da vidite da sam ozbiljno bolesna i da mi je potrebna vaša pomoć!“ On je promucao nekoliko reči izvinjenja i jedva je uspeo da podigne do mene svoj uplašeni pogled. Ali obećao je da će me sledećeg dana posetiti.

„Isidora“, prekinuo bi je naglo i glasno Jesenjin.
„Molim?“, odgovarala je ona mucavo, sva izgubljena u ratnim sećanjima i uspomenama na mrtvu decu.
„Moramo nazad..."
„Nazad, gde?“, pitala je u nedoumici, pošto od tolikog lutanja nije bila sigurna gde i kome pripada...
,,U Moskvu, u Rusiju...“, ponavljao jć Sergej, dok su mu oči sijale neprirodnim sjajem.

XI
I konačno, opet su otputovali u Moskvu. Ali Isidora nije više mogla da se snađe u prilikama sovjetske Rusije i ubrzo je avionom pobegla na Zapad, no ovog puta sama. Jesenjin se ustručavao da još jedanput ostavi svoju domovinu. Ovog puta rastali su se bez svađe. Ona je plakala, on je recitovao. Osećali su da je ovog puta zaista gotovo... Opraštali su se plesom i poljupcima, tako su se strašno voleli, ali jednostavno nisu više mogli da izdrže zajedno...
Nije mu rekla da odlazi tog jutra,. noć pre joj je rekao da on ne može da živi van Rusije. Poslednji put ga je poljubila, usnulog, i otišla...
U avionu joj je srce bilo stegnuto i suvo. Nekako je osećala da se više neće vratiti. A onda je došlo do turbulencija i avion se morao prisilno spustiti na ruskom tlu.
Na smrznutom, snegom pokrivenom polju sakupili su se seljaci i tu je Isidora poslednji put plesala pred ruskim gledaocima.

Činilo se da će Jesenjin preživeti njen odlazak. Posle Evrope, svojom pojavom i ophođenjem iznenađuje poznanike na ulicama Moskve. Sada je on pravi Evropljanin, otmen, u sivom odelu od engleskog štofa, u belim cipelama, sa šeširom boje bele kafe, sa blistavim nalivperom u džepu. Mršav, srednjeg rasta, ovalnog napuderisanog lica, gipkog koraka, odmerenih manira. Samo Marijengof opaža da je nekadašnja plava kosa sada tamnija i da su oči drukčije, ,,kao da nisu njegove“. Prve reči koje je uputio drugu bile su mu da je Evropa gadna i da joj poezija nije potrebna; da mu se u Njujorku najviše dopao majmun u svilenoj pidžami, kod bankara u kancelariji; da je ljubio rusku zemlju ,,kao rjazanska seljanka“ kada je prešao granicu. I odmah mu je pročitao Crnog čoveka, nad kojim je u Berlinu Maksim Gorki plakao.
Da bi se okarakterisao Jesenjin iz ovog vremena, utisci Marijengofovi su od najvećeg značaja. On je prvi uočio preokret u pesniku i čoveku, duboku unutrašnju razliku između dva Jesenjina, pre Evrope i posle nje. Ne samo po Crnom čoveku, koji mu se nije dopao, već po mnogim detaljima koje drugi nisu mogli uočiti. On je znao Jesenjina pijanca i šereta, uobraženog bolesnika i sumnjalo, ubicu i obešenjaka, razbarušenog tipa spremnog na sve, ali koji uvek čuva i voli sebe. Međutim, prilikom prvog susreta posle Jesenjinovog povratka iz Evrope, on opaža u njemu drugog čoveka - Jesenjina koji se fizički izgubio na tom putu i postao tuđ i sebi i drugima.
Otišli su prve večeri da proslave svoj susret, tamo negde na Nikitskoj, u lokal Zalutalo pseto ili Putujući entuzijast, ne seća se Marijengof. Bila je sa njima i Marijengofova žena.
„Jesenjin se opio posle prve čaše vina“, priča Marijengof. „Galamio je strašno i grozno; nekog je udario, psovao, razbijao čaše, preturao stolove i cepao stolnjake. Gledao me je mutnim, staklastim očima i nije me prepoznao.
,,U kolima je, na pola puta do kuće, Jesenjin na moje rame spustio glavu, kao da nije njegova, kao nešto nepotrebno, kao meku hladnu koštanu kuglu.
,,A u sobu, u Bogoslovskoj ulici, uz pomoć nepoznatog čoveka, uneo sam teško, ukrućeno, neposlušno telo. Ispod upalih, mrtvački crnih očnih kapaka blistale su iskolačene beonjače. Na ustima bale. Kao da je tog trenutka proždrljivo krišom jeo slatkiše i ubrljao usne slatkim, lepljivim kremom. A obrazi i čelo bili su sasvim beli. Kao Vatmanova hartija.
,,To je dan prvog susreta. Jutro i noć. Setih se pesme o
Crnom čoveku,
,,U duši - strašno.
„Možda nije zalud Gorki plakao nad poemom.“
Da je na dan tog susreta Jesenjin, podvlači Marijengof u drugoj glavi, pokazivao banknote ,,a cepao običnu hartiju“, bilo bi očigledno ,,da nisu tako strašni upali kapci, i krem-pena na usnama, i nepomično ukrućeno telo...“
Druga Marijengofova psihološka opaska tiče se pesnikovih stvari. Jesenjin je iz Evrope doneo teške kofere pune odela, svilenih košulja, šešira, štapova i raznih dragocenosti. Bili su tu i smoking, cilindar i frak. On ih je svaki čas otvarao, razgledao, prilazio Marijengofu poverljivo i upozoravao ga: „Pazi, Tolja! Nikoga u sobu... nikoga! Znam ih ja - uvek imaju kalauz u džepu...“ Ta zebnja treznog Jesenjina da ga neko ne pokrade pretvarala se u pravu bolest,
,,Na pesnicima, prijateljima i poznanicima Činilo mu se da vidi svoje čarape, kravate. Njušio ih je pri susretima - da to ne mirišu njegovi mirisi.“ Manija uhođenja ispoljavala se na svakom koraku. Oprezan i nepoverljiv prema drugima, promuklog glasa i umornih očiju, obazriv u izjavama i svakom svom potezu, ipak je govorio da mu posle Amerike ruska sela liče na žalosne „lišajeve zemljine“, i da Rusija ima tako mnogo crkava, a tako malo klozeta. Majakovski tada zapaža da se on vratio u zemlju sa nekom očiglednom težnjom prema novom. Sarađuje u to vreme u imažinističkoj Gostionici za izletnike u lepo.
Jesenjin se u Moskvi ponaša kao na Zapadu. Svađa se, pravi ispade i sve mu je mrsko. Nade u ruski melem nisu se obistinile. Ni ovde ne može pobeći od sumornosti i sebe, od svega što ga uzbuđuje i izaziva paničan strah. U
Moskvi takođe zatiče Ameriku, i kaže jednom prilikom Šeršenjeviču: „Zar ne osećaš kako rastu oblakoderi? To je ta ista Amerika, istovetna. Prokletnica i ubica!“ On nije mogao da podnese ovakvu promenu Rusije, to jest amerikanizaciju i gubitak ruske autentičnosti. I protestovao je, govoreći da, iako je za novu vlast, pre svega voli Rusiju. Kritičaru i uredniku časopisa Krasnaja nov ponavljao je nebrojeno puta: „Radićemo i drugovaćemo. Ali ja sam za sebe. Ne dozvoljavam da mi se stavlja korpa na usta, niti ću da igram kako mi drugi svira.“
Kasnije prestaje da se viđa i sa mnogim starim poznanicima. Sa Marijengofom se razilazi i u književnosti i u životu, pa se 1924. godine sasvim odriče i imažinizma. Nekada drugovi i braća, sada se jedva pozdravljaju na ulici. Provodio je dane u stvaralačkoj groznici i u većoj osami nego nekada Niče. A to mu je bilo najbolnije, jer usamljenički život značio je za njega pakao. Katkad je kontaktirao sa književnicima, za stolom, uz čašu. Na jednoj sedeljci u kući poznanika, priča jedan kritičar, napustivši društvo u kome je mirno sedeo, otišao je u drugu sobu i plakao. Na pitanje prijatelja koji je došao da vidi šta mu je, odgovorio je: „Strah me je, jer nemam ni druga ni prijatelja. Ne volim više ništa i nikoga. Ostali su mi još samo stihovi. Njima sam sve žrtvovao, razumeš li me, sve: i crkvu, i selo, i polja, i prostor, i šume. Ali sada me je sve napustilo.“
Jesenjin pokušava da se vrati životu i društvu seoskih pesnika. Posećivao je razne lokale, i tu provodio noći sa Orješinom, Kličkovim i drugima. Želeli su da pokrenu časopis, ali kako su svi hteli da vode glavnu reč, dolazilo je do svađe i skandala. Da bi osigurao sebi uspeh, Jesenjin je posla toga doveo iz Petrograda u Moskvu Nikolaja Kljujeva, koji je tada među seoskim pesnicima uživao najveći autoritet. Mislio je da uz njegovu pomoć dođe na čelo lista, da stvori pokret i da zavede „Jesenjinovu diktaturu“ u književnosti. Ali pošto su ga svi izigrali, a Kljujev ga i materijalno iskoristio, Jesenjin je opet ostao usamljen.
Orgije, skandali, pijanstva, crne misli i užasi ogledaju se u Jesenjinovim knjigama kafanska Moskva (1924) i Pesme o Rusiji i Revoluciji (1925). U njima se više ne izražavaju kolebanja, krize i otimanja, već je agonija fizički i moralno skrhanog pesnika.
Kao teški i intenzivni doživljaji jedne neobuzdane prirode, orgijaške pesme su jezivi podaci o velikom i neobičnom talentu koji je izgoreo u padu.
Za ovu propast on najviše okrivljuje sebe, jer je sam čemerom otrovao „mlade godine sa njihovim razuzdanim snovima o slavi“, pa su zato i ,,oči izbledele u krčmi“. U snežnim smetovima prevrnula su se kola njegovog života, a kada se prenuo i pogledao unaokolo, video je da se nalazi na kraju puta. Želeo je samo da u svemu ponovi život Puškina, čija se silueta uzdiže pred njim ,,kao legenda iz magle“. Nada se da će, uprkos svim nedaćama, nastaviti da stvara, samo da bi se udostojio iste sudbine i spomenika,
U beskrajnim pijanim noćima, sa nadahnućem koje plamti i životom koji se gasi, razvija se prava Jesenjinova drama. On u krčmi vidi celu zemlju, pijanu i rasplakanu, uz „harmonike žutu boljku“ i jadanja nad porazima. Pognute glave, zalivajući oči pićem, on ne bi hteo da gleda ojađena lica i „nešto jetko u bezumnim pogledima“. Ali do njega dopiru razgovori i negodovanja, u kojima odjekuje tuga za onima koji su u žaru izgubili glave. Aveti iz mećava i događaja izlaze pred oči, smeli ljudi oštre skriveni nož, žale što su obmanuti, jadikuju u daljini nad izgubljenim i ironično pitaju da li im „jako sijaju naše svetiljke“. Rastrojen kao i oni, razriven duševno i fizički, srozan do izgubljenog čovečjeg lika, on peva ,,u dimu i garu“ o promašenom životu, o ljubavi koja je umesto sreće donela propast, o revoluciji u kojoj su ,,svi ponešto zauvek izgubili“, o pokolebanoj veri i razočaranju u ideale.
U poeziji pijančenja, mamurluka i propadanja Jesenjinove ispovesti zvuče dirljivo. Pisma majci, ženi, dedi i sestrama, neposredna, jednostavna, izrazita, sva u nežnim saopštenjima i tužnim porukama, vajkanju, objašnjenjima i jadanju, puna su čežnje za rodnim krajem i dragim licima.
U takvoj atmosferi pojavljuju se i Pesme o Rusiji i Revoluciji, u kojima se takođe ogleda Jesenjinov duševni slom. Vezane za celokupan razvoj događaja, one prikazuju zemlju i pesnikov stav prema njoj za vreme gladi, propadanja, neobuzdanih strasti, grešaka, lutanja i reformi. Pesnika poražavaju nagle promene u seoskom životu, podvojenost među ljudima, novi i često grubi stavovi, seljaci koji se dokoni okupljaju oko opštine, i skinuti krst sa crkve, i deda koji se moli brezama, i rođena kuća koja se ne može prepoznati, sa psom koji laje na njega, sa Lenjinom umesto ikone, sa debelim Kapitalom koji čitaju sestre. U pesmama „Povratak u zavičaj“ i „Sovjetska Rusija“ odzvanjaju tragični akcenti zemlje u previranju i jadi usamljenog i nesrećnog psalmopevca.
Stihovima pesama „Stanice“, ,,Mećava“ i ,,Proleće“ on ne može da prodre u srž događaja, niti da uđe u Marksov Kapital, i zato prekoreva sebe što se našao ni na zemlji ni na nebu, između života i smrti. On zna da starci ne mogu da jure za mlađima, ali njegova nesreća je što nije ni star ni mlad, što je jednom nogom u starom svetu, a druga se spotiče i pada, iako teži da stigne raspevane povorke komsomolaca.
Jesenjinove kafanske melodije i ciganske romanse predstavijaju pad i dekadenciju u njegovom delu. Glavni uzrok njihovog tona je pokolebana „vera u poludedovsku Inoniju“, dok je nova bila nepristupačna i tuđa. Tu je, dakle, početak njegove i lične i socijalne i umetničke drame, čiji je krvavi rasplet bio očigledan.
U teškim Jesenjinovim danima mnogi su smatrali da će se on manuti pijanstva i uteći smrti ako napusti sredinu koja rđavo utiče na njega. Zato prijatelji i rođaci uspevaju da ga nagovore da u jesen 1924. godine krene na Kavkaz. Primamio ga je Baku svojim živopisnim izvorima nafte, „turskim plavetnilom“ i pejzažima Kaspijskog mora. On se zadržava u tom velikom i neobičnom industrijskom centru, punom Turaka, Jermena i Rusa, živi od saradnje u radničkim listovima i putuje po Kavkazu i okolini Kaspija.

XII
Krajem februara 1925. godine Jesenjin je opet u Moskvi i mnogima izgleda zdrav, veseo, punačak. Doputovao je bez novca, ali sa koferima prepunim rukopisa, novih odela i raznih sitnica, prema kojima je, kao što znamo, uvek „imao slabost“. Odseo je kod sestara i ostajao je kod kuće od ujutru do uveče u razgovorima o Isidori Dankan, u sećanju na časove provedene sa njom, u razgledanju i pokazivanju zajedničkih fotografija, nazivajući je svojom ,,devojčicom“, smeškajući se i čudeći nečemu.
Od rukopisa, Jesenjin donosi sa blagotvornog Kavkaza poemu Ana Snjegina, knjige Moj put i Persijski motivi i bezboroj drugih stihova. Sad kod kuće, isključujući čak i telefon, prepisuje ih ,,na čisto“, obavljajući završnu redakturu. Najviše mu se sviđa lirsko-epska poema Ana Snjegina, puna dramskih akcenata i karaktera. Prijatelji književnici ga teraju da poemu pročita pred kružokom časopisa Greben (Pereval), iako pesnik nema volje za to. Idući u Savez književnika na priredbu, neobično uzbuđen kao uvek uoči nastupa, on zbog treme putem pije sa nekim ,,prijateljem“. Stižu u dvoranu prepunu sveta, mahom iz raznih književnih grupacija, zavađenih i neprijateljski nastrojenih u to vreme. U takvom neočekivanom okruženju čita Anu Snjeginu, nabirajući obrve kao što je uvek činio govoreći stihove. Ali „divna lirska poema“ nije imala uspeha, pa su i odzivi prijatelja bili hladni. Kada je neko predložio diskusiju, uzbuđeni Jesenjin je to odlučno i osorno odbio: „Nemam šta da učim od vas. Svi vi učite od mene... “Persijski motivi popravljaju opšti utisak i „talentovani liričar“ vlada „svojim auditorijumom“ kao nekada. Ali sa priredbe ipak odlazi „malo neraspoložen“, mada se trudi sa izgleda bezbrižan. Po mišljenju prisutnih, taj neuspeh ga je najviše uzbudio u 1925. godini, a pesnik je u to vreme imao i drugih nedaća, kao što je nepravedni stav štampe i nestručna kritika njegovog dela.
Jesenjina u Moskvi privlači porodični krug i on živi povučeno. Stalno je u društvu sestara, koje se nežno brinu o njemu, i majke koja je doputovala iz sela da ga vidi. Sa njima je veseo, nasmejan, uvek spreman na šalu. Često ih, leškareći na krevetu, zove da mu pevaju narodne poskočice.
Sergeja u to vreme zanimaju pustolovne poskočice. Rado ih pamti, beleži, prerađuje i koristi u svome delu. Slušajući kod jedne poznanice svojih sestara pesme o nedelima razbojnika, po drugi put se opija posle Kavkaza. Tom prilikom ne galami, ali je netrpeljiv prema pohvali upućenoj drugima, jer je navikao da se govori samo o njemu. Iste večeri upoznaje se sa Sofijom Andrejevnom Suhotinom (rođenom Tolstoj), kojoj se sve vreme udvara i koja će mu 18. septembra 1925. postati žena.
Početkom marta Jesenjin stvara plan o pokretanju almanaha Poljane (Župljani) koji zamišlja kao putokaz nove književnosti. U redakciju poziva Vs. Ivanova, Iv. Kasatkina i V. Nasedkina, sprema spiskove saradnika, razgovara sa Gosizdatom o izdavanju lista i sav se predaje poslu. U drugoj polovini marta pesnik je ponovo pred iskušenjima i tragedijom. Do „susreta sa knjževnim prijateljima“ on je trezan, miran, prema svima pažljiv i ljubazan. Ali idući za poslovima, sada je bez nadzora porodice i sve ga više privlače nekadašnji poznanici, boemi, pijanci, problematičan svet, i on zaboravlja književni rad, organizaciju almanaha, kuću, zdravlje; ponovo sedi po kafanama, pije, mršavi i postaje razdražljiv. Krajem meseca „nekakav tužan smešak ne silazi sa njegovog lica“ pod uticajem sestara opet se odlučuje na put u Baku. Uoči polaska „dugo plače, potpuno trezan i potišten“.
Ali Baku je sada više iluzija nego potreba i Jesenjin je polovinom maja opet u Moskvi. Pre toga, u aprilu, govorilo se u moskovskim književnim krugovima o njegovoj
„galopirajućoj tuberkulozi“ i „bliskoj smrti“. Međutim, pesnik po povratku sam objašnjava povod za takve glasove, pričajući promuklim šapatom šta mu se dogodilo. Putovao je, kaže, ,,tamo“ automobilom na izlet u brda samo u košulji, pa je nazebao i ležao u bolnici o Uskrsu i zamalo nije umro. A drugovi iz Bakua dodavali su da je napustio postelju pre vremena, da su mu lekari rekli da će za tri meseca svršiti ako ne prestane da pije, a da je on posle bolnice nekoliko dana do iznemoglosti bančio.
Posle drugog povratka sa Kavkaza, Jesenjin je za prijatelje potpuno izgubljen. Vuče se po krčmama, bled, umoran, bez novca, u društvu alkoholičara i sumnjivih poznanika. U junu je u Konstantinovu, na svadbi brata od strica, bio neuračunljiv, sumanut i do jarosti razdražen. Njegovo pijano društvo iz Moskve dovelo je u kuću majke i sestara uličarke, i to ga toliko uzbuđuje da njegove bolesne „nastranosti dobijaju tešku i vidno nezdravu formu“. Po dolasku u Moskvu Jesenjin pada sve niže. Bez novca i stana, prepušten ulici i kafani, on dosađuje ljudima, ima posla sa vlastima, navraća danju i noću kod običnih poznanika, čak i nepoznatih, da se ispava, istrezni, nahrani, odmori, isplače. Sada se često više ne seća pijanih postupaka, ni uličnih svađa, tuča i prekršaja. U trenucima osame, kajanja i traženja izlaza, hvata se za svaku mogućnost, zadužuje se, zajmi novac. Da bi se izvukao iz neprilika, podnosi molbu Gosizdatu za objavljivanje celokupnih dela, zbližava se sa Sofijom Suhotinom Tolstoj, prelazi u njen stan, sanja o odlasku u Italiju, na Kapri, kod Maksima Gorkog ili u Baškiriju, gde bi jednostavno uživao u kumisu - napitku od meda, kefira i mleka.
Ali u julu opet bira Kavkaz i pred polazak je živahan, veseo, pevuši svoje omiljene stihove: „Jednu lepu pesmu ima slavuj - pesmu za pokoj duše moje“, odlazi na pet-šest dana u rodno mesto, tamo provodi vreme na Oki sa ribarima, piše zavičajne pesme i vraća se u Moskvu. Po kazivanju prijatelja, to su bili oproštajni časovi i „poslednje iskre njegovih radosti i bezbrižnog života“, jer se posle više od mesec dana provedenih na Kavkazu u septembru vraća moskovskom životu potpuno slomljen. Sada zaista oseća da mu više nema spasa, uzbuđen je i mesto ga ne drži, hoće da menja stan, da napusti Sofiju Tolstoj, da se odmara i leči upropašćene nerve. Ali kada mu rođaci osiguravaju mesto u sanatorijumu, u poslednjem trenutku odustaje od svega.
U to vreme Jesenjin više liči na mučenika nego na bolesnika. Mršav, ispijen, nemarno odeven, opija se od čaše vina, spava gde stigne, neuviđavan je i nesnosan. Ponekad, noću, u halucinacijama i pijanim napadima, ne da mira ni ženi ni sestri. Mučen manijom gonjenja, zatvara se na ceo dan u sobu, ne želeći nikog da vidi niti da primi. Dugo je zamišljen, često zadubljen u isečke iz novina o sebi i svojim delima, ljuti se na štampu i kritičare koji pišu o njegovim pesmama, a nemaju pojma o umetnosti. Kao i pre toga, trezan, u kontaktu sa ljudima biva ponekad prirodan, pitom, delikatan, govori malo, iskreno i isprekidano; na navaljivanje sestara, ponekad ode u bioskop; inače po tri dana sedi kod kuće, najčešće sam, i piše dnevno po desetak autobiografskih pesama čiji su motivi opadanje lišća i bliska zima.
Tokom pijanih dana, koji redovno počinju petkom, a završavaju se ponedeljkom, Jesenjin užasava Moskvu svojim izgledom i držanjem.
Tada zadaje vlastima posla, rođacima brige, dok ga se poznanici i prijatelji klone. U takvom stanju najčešće posećuje svoga budućeg zeta, seoskog pesnika V. Nasedkina, koga pijan grdi, napada, noćiva kod njega, a trezan mu se ispoveda i voli ga. Na njegovu prijateljsku primedbu da tako neće moći dugo, Jesenjin odgovara: ,,Da... ja tražim propast“, i: „Dojadilo je sve...“ Ne obazirući se na pijanstvo i umor, uznemireni i sujetni Jesenjin živo se interesuje za literaturu i strepi za svoje ,,prvenstvo“. Tokom treznih dana u dahu čita ne samo Puškina, Gogolja, Tolstojeve Kozake i Hadži-Murata, već i savremenike. Od tadašnjih liričara mnogo ceni svoga učitelja N. Kljujeva, a najviše voli kao čoveka Petra Orješina, pesnika.
Od proznih pisaca prisni su mu Vs. Ivanov i L. Leonov, sa kojima se često viđa. Futuriste ne smatra pesnicima već „čistim majstorima“, nazivajući njihove stihove „rđavim prevodima“.
Pa ipak, po Majakovskom, on je ljubomoran na njih i zavidi „svim pesnicima organski vezanim za revoluciju“. Vođa futurista smatra da se tu i krije koren Jesenjinovih uzbuđenja i nezadovoljstava sobom, pojačavanih alkoholom i „nespremnom reakcijom okoline“.
Obdaren bogatim pamćenjem, Jesenjin zna napamet sve svoje stihove, čak mnoge pesme i cele pripovetke drugih pisaca. Interpretirajući ih majstorski po kafanama i u društvima, bio je u stanju, kao pesnik sela i boem velegrada, da razneži i rasplače prisutne, da zauvek ostavi u duši traga i da izazove duboku samilost. Tom prilikom osećalo se da nosi u svojoj prirodi i pesmama dar tragedije. Svi su ga voleli, ali niko mu nije mogao pomoći.
Poslednje godine života (1925) Jesenjin je u neprestanoj agoniji stvaranja i smrti. Pesme prosto kuljaju iz njega, da se i sam tome čudi. ,,Ne mogu da ih zaustavim. To je kao navijena mašina“, govorio je poznanicima. Prethodne godine je na Kavkazu, kao da grabi od života, beležio sve što mu se godinama gomilalo u duši. Nezaboravna povest Ana Snjegina izliva se snagom bujice u divnu lirsku poemu. Slično kao Evgenije Onjegin, ona prikazuje pesnikovu prvu ljubav. Istovremeno, u umetničkom pogledu, ona je najznačajnije delo Sergeja Jesenjina, pisano u lirsko-epskom duhu, u najneposrednijoj narativnoj formi. Započeta je na Kavkazu, u Batumu, decembra 1924, a završena je u Moskvi, u martu 1925. godine. Savremenici su je primili nejednako, kao Jesenjinovo najbolje delo ili kao njegov neuspeh, što je dalo ton celoj pesnikovoj nesrećnoj godini.
Ana Snjegina je pesnikovo najrealističnije ostvarenje, sa utiscima (po Sofiji Tolstoj) iz rodnog kraja, gde je Jesenjin 1918. godine proveo leto i bio očevidac važnih događaja u pobunjenom selu Konstantinovu za vreme revolucije. U ovom delu su svi detalji istiniti, kao imena mesta Krjuša i Radovo, koja zaista postoje u tom delu zemlje. Zabeleženo je 1962. godine da je i junakinja poeme, Ana, prototip Lidije Ivanovne Kašine, vlasnice spahijskog poseda u Konstantinovu.
To je bila, kako kažu, mlada, lepa, obrazovana žena, koja je govorila nekoliko jezika, udata, majka troje dece, čiji je dom, u kome su priređivali prijemi, Jesenjin dobro poznavao. Zauzimanje njenog imanja takođe je verno prikazano: kad je pesnik posetio selo u leto 1920. godine, dom Kašine bio je pretvoren u ambulantu, a konjušnica je postala nekakav klub. Spahinica se sa porodicom preselila u Moskvu, pa se pesnik i dalje viđao s njom, a 1918. godine posvećuje joj i pesmu Frizuro zelena.

Bežeći od moskovske stvarnosti i bede koja je gušila, Jesenjin se na Kavkazu okreće Istoku i njegovim čarima. U Persijskim motivima, pisanim u toku tri poslednja boravka na Kaspiju, u poeziji pretežno erotičnoj, melanholičnoj i refleksivnoj, on u orijentalnoj obradi, kroz zvuke i motive „klasične tadžičke i persijke lirike“, iskazuje svoje neobuzdane strasti i želje. Plamte i prelivaju se pred nama persijske obale, plavi zavičaj Firdusija, mesečina Širaza i cvetni Teheran, do koga dopiru povorke dalekog Bagdada i Šeherezadine reči. Tu su i ljubavi kraja, promenljive kao zvuci flaute, pune prigušenih uzdaha, govora bez reči, i „očiju koje kao rubin gore“, i ruku koje skidaju feredžu, i beskrajnih bezimenih poljubaca koji „mirišu kao crvene ruže“ i zapijaju se na usnama kao pupoljci.
Persijski motivi su u opštem aspektu kavkaska biografija pesnikove duše, koji beži od neminovnosti i trudi se da pred smrću privremeno zametne trag.
Ali u tom kolebanju pesnik ponekad teži i da progovori jezikom revolucije. Pred kraj života ostvaruje savršena književna dela, pisana iz dana u dan. U stvaralačkoj groznici nižu se najtopliji stihovi, drame, kritike i umetnička proza, najglavniji i najveći njegovi pesnički opusi.
Najzad, o prvoj godišnjici Lenjinove smrti 1925. godine, Jesenjin piše Kapetana zemlje, u kome slavi krmanoša koji je otkrio čovečanstvu novi svet. Pesme posle Kavkaza, pisane u jesen i zimu 1925. godine, predstavljaju blagosiljanje mladosti i krik za prošlim danima, ali i Jesenjinovu potpunu duševnu klonulost i beznadežnost. Kada nisu sumiranja preživljenog i obračuni sa životom, u njima se mahom smenjuju uzbudljive slike i utisci iz prošlosti, koji zvuče kao posvete, rastanci i praštanja.
Jesenjin se pred smrt najviše seća Ijubavi, koja za njega znači najveću sreću i čudo na svetu. Njena prolaznost ga muči, on bi hteo da večno sanja maj i onu koju zauvek voli, i da nikada ne precveta. Surovo pati zbog praznine i pustoši oko sebe i kaje se zbog nekadašnjih grubosti i ispada, zbog „svega za šta je bio i za šta nije bio kriv“; on duboko oseća vrednost izgubljenog i s bolom shvata da više nema ko da obraduje dušu, niti da je umiri; ostala je samo „pesma uz harmoniku“ i mesec koji ,,kao žuta vrana kruži nad glavom“. A on bi ipak želeo da do smrti još jedanput doživi proleće i sreću, da ljubi vrele usne i da diše punim plućima. U očajanju zaključuje: ,,Ko je voleo, taj ne voli više; ko je izgoreo, tog niko ne zapali!“ Ispovesti samrtnika, tako bi se mogle nazvati poslednje Jesenjinove pesme. Opraštajući se sa životom, on u njima izražava najneposrednija osećanja „najdražeg sebe“, prisnim tonom peva o uzbudljivim osećanjima, tihoj radosti i tuzi. Ali Jesenjin sada izgleda užasno. Majakovski pamti njihov poslednji susret, u zimu 1925. godine, sa gorkim ukusom.
Podbulog i mlohavog lica, sa iskrivljenom kravatom, zabačenim šeširom i pijanog izgleda, on ga ,,s mukom“ prepoznaje u društvu mračnih pratilaca. Po rastanku, dugo razgovara sa prijateljima da „Jesenjinu treba nekako pokloniti pažnju“. Ali i njegove spasilačke pobude završavaju slično svim drugim pokušajima - na lepim rečima, na osudi ,,sredine“ i ubeđenju ,,da Jesenjina paze njegovi prijatelji jesenjinci“.
U jesen 1925. godine pesniku se teško moglo pomoći. „Kada se u poslednje vreme govorilo da Jesenjin pije“, veli Marijengof, „reči su zvučale kao udarci malja, i svi su bežali od opasnog, mahnitog i izgubljenog čoveka.“
Neugledan, usahlih očiju i kose boje prljave vode, Jesenjin posrće po ulicama i uzvikuje Isidorino ime. Doziva je stalno, a katkad je verovao da se nalazi tu pored njega i da pleše, pleše dok on recituje.
Upravnici i poslužitelji u restoranima drhte pred njim i stišavaju ga molbama da recituje pesme. Njegovo zdravlje počinje da se totalno urušava, pa se trezan trese od alkohola i nemoći.
A u to vreme, V. I. Kačkalov, najveći glumac Hudožestvenog teatra, interpretira njegove stihove L. Marijengofu, koji tek što se vratio iz Pariza, i ovaj juri po Moskvi za Jesenjinom da ga vidi, da mu pomogne, da ga spase, ne znajući da je njegova pesma zauvek otpevana. Stari drugovi se mire, ali pesnik nastavlja svoju pijanu golgotu i naočigled svih pada sve dublje. Jedne večeri, u Marijengofovom stanu, na rubu je očajanja, nude ga da jede, ali on odbija, govoreći: ,,A ja - sada malo jedem... gotovo ništa ne jedem... S proleća umreću... Nemoj, nemoj da se plašiš... velim umreću, znači - zaista umreću...
Ja sada imam... tuberkulozu grla... dakle: svršeno je sa mnom, a Isidora to i ne zna...“
„Počeh mu pričati“, veli Marijengof ,,o Italiji, da ćemo zajedno u proleće na topli Jadran da se povaljuškamo na vrelom pesku, da ne pijemo ovo đubre (i sklonih pod sto bocu koju je doneo) već divno ognjeno, rastopljeno
zlato D’Anuncijevog sunca.“
,,Ne, umreću."
Umreću - izgovarao je to vrlo odlučno, s neverovatnim spokojstvom...
Po svim svedočanstvima Jesenjinu je tih dana ostajao samo jedan izlaz - bolnica, a prijateljima - opasnost da je ne odbije kao nekada sanatorijum. Nasedkin priča da se moralo obazrivo postupati i s planom pribeći lukavstvu. A zgodna prilika pružila se tek oko 20. novembra, kada je Jesenjin noćivao kod ,,svojih“, u Zamoskvorečju. Starija sestra Katarina, znajući za njegovu malodušnost pred vlastima, rekla mu je jednog jutra, treznom, i to kao slučajno, da će mu uskoro biti suđenje povodom nekog prekršaja. Jesenjin, bolestan, drhtao je tada i pred milicionerima, a kamoli pred sudom. Jednom prilikom je, na ulici, prolazeći pored saobraćajca, uobrazio da ne sme da baci na zemlju ni opušak od cigarete, već ju je zapaljenu gnječio u šaci. A sada, suđenje zbog skandala po poslednjem povratku sa Kavkaza, državni tužilac, optuženička klupa, svedoci, odbrana...
Videći uznemirenog Jesenjina, sestra dodaje, takođe tobož nehotice, da se to može izbeći samo odlaskom u bolnicu, jer „bolesnima ne sude“.
Posle tužnog i napetog ćutanja, on, znajući da je optužen zbog uvrede nekog službenika na zvaničnoj dužnosti, odmah prihvata predlog, pa se tako i našao 25. novembra 1925. na neuropsihijatrijskom odeljenju moskovske bolnice.
Marijengof u Rolanu bez prikrivanja opisuje Jesenjinov boravak u bolnici i jedan njegov napad.

,,Kuda?“
„Jesenjinu. “
Dežurni lekar mi napisa dozvolu.
Penjem se nečujno uz tepihom zastrte stepenice. Prostrana soba. Zidovi obojeni pastelno, toplo. Sa plafona sija plavo oko električne lampe.
Jesenjin sedi na krevetu, obujmivši kolena rukama.
„Serjoža, divno izgledaš... čak ti je i kosa ponovo živnula.“
Davno ne videh Jesenjina tako vedrih očiju, mirnih ruku, obrva i usana. Čak mu je spala i sva memla s očnih kapaka.
Setih se poslednjeg susreta. Jesenjin je do poslednje kapi ispio bocu šampanjca. Žuti talog udario mu je u oči. Na zidu moje sobe stajao je ukrajinski tepih sa krupnim crvenim i žutim šarama. Jesenjin zaustavi pogled na njima.
Kobno su mileli trenuci, još kobnije se širile njegove zenice, gutajući koprenu duge. Uzani kružići beonjača punili su se krvlju. A tamne duplje zenica - groznim bezumljem.
Jesenjin se diže sa naslonjače, zgužva salvetu i, pružajući mi je, promrmlja na uvo:
„Natrljaj im noseve!“
„Serjoža, to je tepih... tepih... a ovo su šare...“ Tamne duplje zablistaše mržnjom:
,,A!... Bojiš se!...“
On zgrabi praznu bocu i zaškrguta zubima:
„Razbiću... raskrvaviću... noseve... raskrvaviću... razbiću...“
Dohvatih salvetu i počeh njome trljati po tepihu - prevlačeći crvene i žute njuške, trljajući imaginarne noseve.
Jesenjin je mrmljao.
Meni se srce ledilo.
Mnogo će šta iščeznuti iz sećanja. Ovo - nikada.
A sada: plavo oko na šifonu. Uzani krevet sa sivim ćebetom. Topli zidovi. I sasvim mirne ruke, obrve, usta.
Jesenjin veli:
„Ovde mi je vrlo lepo... samo me malo jedi što i danju i noću svetli plava lampa... Znaš, navlačim ćebe do ušiju... krijem glavu pod jastuk... i još - ne dozvoljavaju mi da se vrata zatvore... plaše se da ne izvršim samoubistvo. “
Kroz hodnik prođe vrlo lepa devojka. Plavih, krupnih očiju i neobične kose, zlatne kao med.
„Ovde svi hoće da umru.. Ova Ofelija se vešala o svoju kosu.“
Zatim me Jesenjin odvede u salu za primanje. Pokaza lance i okove u koje su nekada stavljali bolesnike, slike, vezove i obojene skulpture od voska i sredine od hleba. „Pogledaj, Vrubeljeva slika... I on je bio ovde...“ Jesenjin se osmehnu:
„Samo - ovo nije ludnica... ludnica je u našem komšiluku. “ Privede me prozoru:
„Eno, ona zgrada. “
Kroz belo snežno granje decembarskog parka veselo su gledali osvetljeni prozori gostoprimljive spahijske kuće.

Jesenjin ostaje u bolnici do 21. decembra i oseća se relativno dobro. Uoči izlaska posećuju ga sestra Katarina i Nasedkin, dan posle venčanja. On ih dočekuje srdačno, obećava im da će venčanje proslaviti u Lenjingradu, kod njega, jer će se tamo preseliti čim izađe iz bolnice. Tu će imati i svoj stan, oženiće se, možda, „običnom i čednom devojkom“, uređivaće časopis, a na proleće posetiće Maksima Gorkog na Kapriju.
Iste večeri im Jesenjin oduševljeno priča o budućnosti i životu koji će otpočeti kroz mesec dana, kada, po mišljenju lekara, treba da završi lečenje. Isprativši ženu, Nasedkin ga sluša do duboko u noć i raduje se njegovom oporavku. Ali u bolnici, gde treba da se na miru leči, Jesenjinu spoljni svet gotovo svaki dan priređuje uzbuđenja i neprijatnosti. Noćni lokali ga ni tu ne zaboravljaju, već mu podnose neisplaćene račune, ,,nakićene“, po njegovom mišljenju, do maksimuma. Bivša žena, Zinaida Rajh, nekoliko puta preko posredniika traži izdržavanje za kćerku Tanju, i preti novom tužbom; more ga brige o sredstvima za život sestara u Moskvi i roditelja na selu, i to kad se njegova primanja u Gosizdatu počinju iscrpljivati; muči ga nemalo i raskid sa Sofijom Tolstoj, kojoj ne misli da se vraća. Paradoksalno, u tim trenucima oni jezivi evropski i američki dani sa Isidorom izgledaju mu kao jedini sati sreće koje je ikad imao... Ali on nije čovek koji se sećao. Isidora je volela da se seća, ali on ne. On je misli i slike o njoj terao od sebe i najviše ga je uznemirivalo bolničko lečenje, koje je trajalo dva meseca, a njemu je bilo dugo kao gladna godina.
Jedan dan po razgovoru sa Nasedkinom i sestrom, nestrpljivi i nervozni Jesenjin iznenada napušta moskovsku bolnicu. Posle dvadeset pet dana lečenja, on, kao nekada na Kavkazu, tri dana propada i pijanči po gradu i okolini. Najzad, obilazi poznanike i oprašta se sa njima, posećuje Anu Izrjadnovnu, svoju bivšu ljubav, sa kojom ima sina
Juraja (1915-1937). Ona je docnije pričala:
„Videla sam ga neposredno pred smrt - došao je, kaže, da se oprosti. Na moje pitanje zašto i zbog čega, veli: ’Gubim se, putujem, osećam se rđavo, verovatno ću umreti.’ Zatim me je zamolio da mu čuvam sina i da ga ne razmazim preterano...“
A dramskom piscu Ženji Rokotovu Belaskovu poklanja fotografiju sa posvetom u stihovima:

Umor je već tu. Hteli bi samo nekako Da što mirnije izaberemo uobičajeni put i da što pre završimo svoj krug...

Uveče, 23. decembra, po zabeleškama zeta Nasedkina, Jesenjin odlazi sestri u Zamoskvorečje. Ulazi u kuću, ne pozdravlja se, ide pravo u sobu, „govori besmislice“ i „gotovo je neuračunljiv“. Pokupivši sve svoje stvari, ne opraštajući se ni sa kim, izlazi sa koferima, i u pratnji brata od strica, Ilje Jesenjina, kreće na stanicu. Zaboravivši da podigne u
Gosizdatu poslednjih 750 rubalja, on usput predaje ček zetu Vasiliju Nasedkinu, moleći ga da mu novac sutra uputi u Lenjingrad. Dockan uveče, pred polazak voza, šalje mu cedulju: „Vasja! Dabome!... Ilji pedeset...“ I tako Jesenjin napušta Moskvu. (Ovo je poslednje što je pesnik napisao u drevnoj prestonici.)
Jesenjin stiže u Lenjingrad 24. decembra ujutru, odseda u hotelu Angleter i tri dana juri po gradu, završavajući poslove. On tu hoće da se nastani, da pokrene časopis, da se razvede od Sofije Tolstoj i da se oženi drugom. Međutim, ništa mu ne polazi za rukom; naprotiv, sve se okreće protiv njega: prijatelj Volf Brlih nije mu našao stan, mada ga je telegrafski molio još iz bolnice; šef petrogradskog izdavačkog preduzeća
Ilja Ionov nije mu pomogao da pokrene časopis; pesnik Nikolaj Kljujev, kojeg je zaista voleo i obilato pomagao i za vreme gladi, obreo se u Lenjigradu i nemilosrdno mu kritikovao pesme kad god mu ih je čitao...
Bolesno uznemiren i labilan, Jesenjin se tih dana osećao strahovito usamljen. U hotelskoj sobi broj 5, u koju je nekada dolazio sa Isidorom, atmosfera postaje sve teža, naročito uveče. Pričinjavala mu se kako gola i crvenokosa pleše pored njega. On je čas dozivao, čas terao utvaru koja mu je ličila na nju.
Kad god bi pred spavanje otvorio prozor, uletalo je jato vrana koje dugo nije mogao isterati.
U duši mu je rastao pakao i on je ujutru, 27. decembra, nemajući mastila - kako je sam posle pričao poznanicima - napisao pesmu krvlju iz presečenih vena. To su bili stihovi „Doviđenja, prijatelju“, predati uveče mladom pesniku V. Erlihu, koji je zaboravio da ih pročita i zavirio je u njih tek kad je već bilo kasno.
Uveče 27. decembra Jesenjin je u restoranu svoga hotela, zamišljen i tužan. Posle večere je u predvorju, gde dugo sedi sam, nervozno puši i tone u besanu misao, dok se sve odmara u ogromnom gradu i velikoj kući. Umoran, duševno iznemogao, očajan, on katkad ustane, šeta, gleda kroz prozor u snežnu noć punu oblaka i magle, pa opet skrušeno seda, nastavlja da puši i trlja čelo. Rob utisaka i preteranih crnih uobrazilja, zlovoljan i utučen, ostaje tako do ponoći i do obeznanjivanja, kada usplahireno počinje da juri hodnicima; onda kuca na vrata suseda i moli da ih otvore i preklinje da ga puste unutra. Trebalo je samo pružiti ruku i on bi bio spasen. Ali u mutnom sjaju dubokih i bešumnih hodnika nigde nikog: ni žene, ni brata, ni druga. Pred zamagljenom svešću otvaraju se samo vrata grobnice. On juri u svoju sobu; razbacuje nameštaj, pravi nered i, u užasu, opet seče nožem vene; zatim u uglu sobe prebacuje preko cevi za parno grejanje uže od prtljaga, navlači omču oko vrata i posle ponoći između 27. i 28. decembra 1925. godine umire obešen, prerezanih vena.
Sahranjen je u Moskvi 30. decembra 1925. godine, na Vaganjkovskom groblju.