Dečiji kutak

First topic message reminder :

LIJINO PISMO

Jednoga dana, vidjeli nismo,
Ježic je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pricao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.

Adresa kratka, slova k’o jaja:
"Za druga Ježa
Na kraju gaja".

U pismu piše:
"Ježurka, brate,
sanjam te cesto
i mislim na te.
Evo ti pišem iz kamenjara
guskinim perom. Divno li šara!
Dodji na rucak u moju logu,
požuri samo, ne žali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom cekat cu na te, požuri trkom.
Nježno te grli medena lica
i pozdrav šalje lisica Mica"

DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM

Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi

Domovina se brani cvetom
I pčelom na cvetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu

Domovina se brani knjigom

I pesmom o nebu
Sestrinom suzom majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu

Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem

Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem

USLED PROLEĆA

Usled proleća u Parizu
Sada se nosi japanska svila
A u Ljubišu koji je blizu
Nosi se cveće iz aprila

Usled proleća u Sahari
Sada se nosi biser od peska
A na zelenoj planini Tari
Miriše smreka i pupi leska

Usled proleća u Novom Sadu
Izgleda nisu posla čista

Jedan je platan pustio bradu

Kada je trebalo da olista

Usled proleća na reci Savi
Bilo je ovih dana loma
Kečigi Mari se vrti u glavi
Zaljubila se u jednog soma

NA POLJU GDE SE ČAVKE ČAVČE

Na polju gde se čavke čavče
U onom gustom spletu trava

Rodi se jedno plavo mravče
Meñu milion žutih mrava

Mravi imaju poslove preče
Plav se rodio pa šta s time
Ali mravuljak odlučno reče

IZVINITE ME HOĆU IME

Nadenuše mu neko imence
Nit zapevaše nit se napiše
Al' vrisnu opet mravlje detence
DANAŠNJI DATUM DA SE ZAPIŠE

Ljutnu se na to glavna mravčina
ŽELIS LI MALI DA TE SMLAVIM
Mravče odvrati TRAŽIM NAČINA
DA MOGU ROðENDAN SVOJ DA SLAVIM

Mravlji poglavar izvadi mapu

I žvrljnu nešto u registar
AKO JE TAKO – SKIDAM KAPU
JESI TVRDOGLAV AL' SI BISTAR

ODAKLE SU DELIJE

Odakle su delije
Iz varoši Velije
Gde se jede jelije
Gde se želi želije
Gde se sedi selije

Gde se voli vrelije
Gde se misli čelije
Gde se priča zrelije
Gde se ćuti celije
Gde se živi smelije
Odatle su delije

BILA JEDNOM JEDNA KATA

Bila jednom jedna Kata

U Perlezu blizu Čente
Lepa kao sa plakata
Pa i lepša na momente

Imala je oči plave
Original morska plavet
Nosaše ih posred glave

Tako da ti stane pamet

Imala je lepa Kata
Uz lepotu sto dukata
Pa je bila tatamata
Za sve momke iz Banata

OD SELA DO SELA PUTELJAK

Od sela do sela puteljak
I bagremi se stisli
Puteljkom ide seljak
Vodi konja i misli

RADILI SMO BEZ GREŠKE
IĆI ĆU KUĆI PEŠKE
MAKAR PAO NA PRAGU
AL' POŠTEDEĆU RAGU

Konj gazi prašinu meku
I misli o čoveku

ZNAM DA JAHATI UME
AL' ON KONJA RAZUME

Pešače čovek i raga
Ostaju dva siva traga
Seljak hoda sve brže

A konj umorno rže

U JEDNOM DANU

U jednom danu
Hiljadu i četiri stotine minuta
Ljudi se mogu rastati
Hiljadu i četiri stotine puta
Ali samo jedan
Rastanak će da boli

Kada odlazi
Osoba koja se voli

U jednom danu
Osamdeset šest hiljada sekundi
Čovek može ispratiti
Osamdeset šest hiljada ljudi

Samo jedan lik

Ne nestaje bez traga

Kada odlazi
Osoba koja je draga

U jednom danu
Dvadeset četiri duga sata
Dvadeset četiri gosta

Možete skinuti s vrata
Samo jednog
Uvek natrag zovete
Kada odlazi
Vaše roñeno dete

Svakog dana

Ma koliko bio dugačak
Čovek u srcu čuva
Jedan potajni zračak
Da će i sam
Biti negde daleko
Kada odlazi

Onaj najdraži neko

BILO JEDNO TUŽNO MORE

Bilo jedno tužno more
Voda dole nebo gore
A u vodi ispod pene
U samoći čami vene
Jedna mala bela školjka
Jedna ruža bez pupoljka

Bio jedan tužni alas
Mračan kao mračni talas
Srce mu je htelo pući
U malenoj praznoj kući
Koju grle kao vreže
Pocepane stare mreže

Jednog dana preko žala

Dunu dašak maestrala

Alas uze svoju lañu
A sudba htede da se nañu
Tužni alas i bela školjka
Koje muči ista boljka

Sad veselo biju vali

Sedi alas na obali
Sluša kako more gruva
Drži školjku pored uva
A školjka mu priča sjajne
I opasne morske tajne

KAPETAN JE PITAO MORNARA

Kapetan je pitao mornara
Gde želi da provede leto

Na kopnu ili na brodu

A mornar ajkula stara
Reče MORE PROKLETO
UZE MI SVU SLOBODU

ŽELIM DA IDEM U ČAČAK

Kapetan je pitao mornara
Zašto mu probleme stvara
Zašto ne ide u Split

A mornar ajkula stara

Reče sa puno žara
ŽELIM U ČAČAK I KVIT

JER U ČAČKU JE MOJA DRAGA

LEPTIRI SA LEPIM GLAVAMA

Leptiri sa lepim glavama
Ne mogu da žive u stiskama
Već u polju meñu travama
I na cveću meñu liskama

Leptiri sa lepim krilima
Ne mogu da lete noćima
Već u boji sunčanog ćilima
I u bašti medju voćima

Leptiri sa lepim šarama
Ne mogu da žive u sobama

Već sa nežnim bubamarama
U cvetnim garderobama

Leptiri sa lepim ćudima
Lete vazdušnim prugama
Sa nekim lakim tugama

U svojim sitnim, grudima

U ZASEDI IZA PETNAESTE

Nije rano da saznamo sami
Šta je ono lepo što nas mami
Što nas tajno čeka pored ceste
U zasedi iza petnaeste

Kad osetiš da ti srce lupa

Kao neka vodenica glupa
Šta je ne znaš ali nešto jeste
U zasedi iza petnaeste

Pa se oči nađu na mukama
Zaboraviš kuda sa rukama
Nigde mira da se noge smeste

U zasedi iza petnaeste


Nikad nije rano da se sazna
Da je prva ljubav neprolazna
Ljubav čeka požurite gde ste
U zasedi iza petnaeste

JEDNOG ZELENOG DANA

Jednog zelenog dana
Onog zelenog leta
Kada je bela rada

Odlučila da cveta
Neko je nekom rekao

NAJLEPŠI SAN SAM STEKAO
PODELIMO GA NA DVOJE
SAD POLA SNA JE TVOJE
SPAVAJMO

SANJAJMO
I DO VIDJENJA

NI PET PARA

Svet je postao bez veze,
sve prinčevi i princeze.

Ni pet para se ne daje

za nas sirote aždaje.

Od akrepa nema ništa,
ni posla za čudovišta.

Sva strašila ispod neba

ostaće bez kore hleba.

AKO VIDITE AŽDAJU

Ako vidite aždaju da sedi u travi
sa prstom na slepom oku,
znajte da su u njenoj glavi
ove misli u toku:

BAŠ ME UŽASNO G

BAŠ ME UŽASNO GR
BAŠ ME UŽASNO GRIZE,

ZAŠTO ME LJUDI M
ZAŠTO ME LJUDI MR
ZAŠTO ME LJUDI MRZE?

ŠTA JEDE MALA ALA

Mala ala može da smaže iz cuga

maltene pola Malog Mokrog Luga.

Nije retkost videti alinog klinju
kako se prikrada Malom Lošinju.

Mala ala, kada joj hrane fali,
može da klopne celu državu Mali.

U podne prosto hoće da prsne

ili skrcka parče Male Krsne.

Mala ala, u suknjici na faltu,
za večeru pojede ostrvo Maltu.

I uopšte, deca iz te mafije

proždrljiva su iz geografije.

ZAŠTO AŽDAJA PLAČE

Aždaja gorko plače
jer vređaju njeno aždajče.

Rekli mu da je ružno,
pa majci došlo tužno.

Nek je i gluvo i slepo
ono je majci lepo.

IDILA

I video sam: u jednom klancu
gospođa vodi aždaju na lancu.

Lanac dugačak a gospođa stara,
aždaja nestašna pa samo trčkara.

Malo, malo, pa na nekoj steni
aždaja stane i počne da šeni.

Verovatno znajuć' šta najvoli ala,
gospođa joj baca princeze u zjala.

ЦВЕТ И ПТИЦА
Цвет је на грани као птица,
птица на небу као цвет.
Исте лепоте жива клица
и цвет и птицу пусти у свет.
На плавом небу лета
бела птица процвета,
а бели цвет сред грања
чучи, гуче и сања.
Иста грана родила је и птицу и цвет,
исти им је показала свет.
Једног јутра један цвет се сети
да је птица, прхне и полети...
Плавим сводом дрхти сенка бледа,
цвет се бели у небу огледа.

ИДЕ ПРОЛЕЋЕ
Замолите прво врапца,
првог врапца са улице:
да врабац пише жаби,
да жаба јави роди,
да рода каже буби,
да буба шапне трави,
да трава пише мраву,
да мрави јаве мишу,
да миш шапне мачки,
да мачка каже деци,
да деца истрче и виде
да нам пролеће иде.
Једне ноћи док је ветар крао
перје дима са промрзлих кућа,
један глас је топло сунце звао
кроз чешљеве ограда и прућа.
Новог јутра, новог сунца клатно
отело се из звезданог строја
и разбило, велико и златно,
у хиљаде звукова и боја.
Звоните, звоните!
Небо расте,
просипа злато,
иду ласте,
враћа се јато!
Звоните, звоните!
Све је ближе!
Пролеће, пролеће
ново стиже!

МАЈ
Дан, дан, дан, зелени дан!
Длан, длан, длан, паде на длан!
Жуто се смеје, цвркућу стреје!
Дан, дан, дан, зелени дан!
Мај, мај, мај! Шарени мај!
Сјај, сјај, сјај! Сребрни сјај!
Сунце се клати, буде се влати!
Мај, мај, мај! Шарени мај!
Кас, кас, кас, пролећни кас!
Глас, глас, глас, радосни глас!
Стигле су ласте, пролеће расте!
Кас, кас, кас, пролећни кас!

ЗВЕЗДЕ
Као презле, просуле се звезде плаве,
као шкољке, окренуте наопачке,
као свици, кад се јаве изнад траве,
као птице, као мале златне зрачке.
Добро небо, поклони ми једну звезду!
Чуваћу је у свом длану к’о у гнезду!

ЈУТРО МОГ ЖИВОТА
Јутро мог живота
зелено и плаво,
мојих руку небо,
мојих ногу траво,
моје гладно срце
и немирна главо!
Здраво, здраво младости!
Мој животе – здраво!;

TUŽICA JEDNOG ZMAJA

U mome celom zmajevskom veku
ljudi me gone i glavu mi seku,

a ja čim njupnem carsku kćer
odmah mi kažu da sam zver!

JEDNA SLATKA AŽDAJA TEREZA

Jedna slatka aždaja Tereza
nalovila je gomilu princeza,


obukla kecelju, obula pantofne,
i peče od njih princez krofne.

BILO JE PROLEĆE

Bilo je proleće, mesec maj,
Drveće se prelilo zelenim kremom,
Bez posla je ostao jedan zmaj
Sa visokom zmajevskom stručnom spremom.

Motao se neko vreme po gradu,
Čitao oglase i konkurse iz štampe,
Zmaj, koji je uživao u svome radu,
Izgubio se ko svitac bez lampe.

Počeo je da pije vinjak i sodicu,

Da se snalazi i prodeva,
Jer je imao veliku porodicu,
Koju je morao da hrani i odeva.

Kiše su padale, dani su tekli,
Kucao je na sto vrata, možda dvesta,
I svuda su mu neljubazno rekli

Da za njega nema radnog mesta.

I kada je svuda izbačen ko kofer
Naglo mu se osmehnula sreća:
Ponudiše mu da radi kao šofer
Kod Gradskog saobraćajnog preduzeća.

Opet je proleće, mesec maj,
Na drveću pupe zelene ćumice,
Za volanom "LAYLANDa" sedi zmaj,
Na liniji KalemegdanŠumice.

Kada uveče dotera kola u garažu

Kolege o njemu pričaju sve naj, naj,
Ali mu je najdraže kada kažu:

"E, danas si vozio kao pravi zmaj!"

СЕДИ ДА РАЗГОВАРАМО

ВАЖАН ДОКАЗ
Пупак је као печат,
потврда да нас је родила мајка.
Ко нема такав печат,
имаће неприлике
да докаже
како је дошао на свет.

МАМЕ
Имате ли нешто за маме?
Имамо крило, длан и раме.
Када су маме тужне и саме?
Добри су крило, длан и раме.
А када нешто боли маме?
Нека нам ставе главу
у крило, на длан или на раме!