Dečiji kutak

First topic message reminder :

LIJINO PISMO

Jednoga dana, vidjeli nismo,
Ježic je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pricao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.

Adresa kratka, slova k’o jaja:
"Za druga Ježa
Na kraju gaja".

U pismu piše:
"Ježurka, brate,
sanjam te cesto
i mislim na te.
Evo ti pišem iz kamenjara
guskinim perom. Divno li šara!
Dodji na rucak u moju logu,
požuri samo, ne žali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom cekat cu na te, požuri trkom.
Nježno te grli medena lica
i pozdrav šalje lisica Mica"

ШТА ЈЕ БЕСПЛАТНО?
САМО ОНО ШТО ЈЕ
НАЈВЕЋЕ,
НАЈЛЕПШЕ
И НАЈВАЖНИЈЕ!
ШТА ЈЕ СТРАШНО
Страшно је кад неко плаче
а нико га не пита
– зашто плаче.

ОБРНУТО
Мама рађа децу
(да моле и плачу,
да траже и гачу,
да неће и њачу).
Једино је прасе
родило – крмачу!

КАКО ЖИВИ МИШ
Дођи,
седи,
гледај
– како живи миш!
Дању спава,
ноћу краде,
лако спава,
тешко краде,
своје спава,
туђе краде,
сит одспава,
гладан краде...
– тако живи миш.

KAD AŽDAJA NIJE U DOBROM STANJU

Kad aždaja nije u dobrom stanju
treba se odmah pobrinuti za nju,
pa, ili je poslati u Vrnjačku Banju,
ili joj odseći glavu na panju.

SEĆANJE NA ASPIDU KOSANU

To aspida beše silna,
ali nervno nestabilna.

Kad od kuće krišom strugne
volela je i da cugne.

A kad piće dati ali –

napije se, pobudali.


U stanju je za sitnicu
da te splješte ko nitnicu!

Sećanje me često kosne:
došla je iz bratske Bosne!

Luda ala, puna tame,
htede da se uda za me.

Ali sam odoleo,
jer sam drugu voleo.

BABA ROGA

Ima jedna pećina stroga
u kojoj živi Baba Roga.

A ja sam, valjda razumete,
jedno veoma hrabro dete.

Pa sam rešio, upravo stoga
da joj pokažem njenog boga!

Ali uprkos mojoj galami
Baba Roga se krije u tami.

Nudim joj limun, nosim joj krušku.
Al' ona ni da pokaže njušku.

Da li postoji, il' ne postoji?
Uglavnom ona se mene boji.

ПЕСМА О КУПАЊУ
Ала је то лепо
кад се ко окупа!
Што се не би купали,
вода није скупа!?
Један шешир пао је у Саву,
тражио је нешто у таласу
– шкољку, рибу или своју главу,
два су брода ишла да га спасу.
На озбиљном и свечаном скупу,
где се само препелица пече,
рукавица пала је у супу!
Прсну супа, поквари се вече!
Ала је то лепо
кад се ко окупа!
Што се не би купали,
вода није скупа!?
Ова риба видела је конац
и на концу неку слатку згоду.
И тако је доспела у лонац!
... Сад се суши – па опет у воду!
Ова брада, стара пола века,
красила је чудног речног госта.
Неко беше хладан – он ил’ река –
неста госта, само брада оста!
Ала је то лепо
кад се ко окупа!
Што се не би купали,
вода није скупа!?
Пијан морнар пао је у воду
јер је уски промашио кревет!
То је било на пијаном броду,
ево, тачно у петнаест до девет!
Једно маче пало је у млеко!
Маче мало – млеко мало веће!
Ал’ обала не беше далеко
– спасоше га, више никад неће!
Ала је то лепо
кад се ко окупа!
Што се не би купали,
вода није скупа!?

КАКО СЕ ЈЕДУ БОМБОНЕ
Правило прво:
Кажипрст и палац повију се лако,
као кљешта, к’о кљун птице – како ко, овако!
Затим се бомбона прихвати из кесе,
и покретом руке устима принесе!
Хоп!
Правило друго:
Бомбоне су мале, глатке и слатке,
по тежини лаке, по дужини кратке...
Појести бомбону прилично је просто,
кад се уста скрате за педесет посто!
Хоп!
Правило треће:
Један Енглез тврди да је увек слађе
када се бомбона у устима нађе.
И док се низ грло сласт медена точи,
забацити главу и склопити очи!
Хоп!
Правило четврто:
Где бомбона неста – ту и мудрост преста.
Код последње части, код тог тужног места,
попије се чаша, чаша до две воде,
захвали се лепо, поклони и оде!
Хоп!

ПОЗИВНИЦЕ
Звало ме је цвеће међу цвеће
– а ја нисам хтео.
Нек на цвеће жута пчела слеће и лептирић бео.
Звале су ме бубе међу бубе
– а ја сам се сплео.
Ко зна где се бубе губе кад дан крене врео.
Звале су ме птице међу птице
– а ја нисам смео међу грање и на танке жице.
Ко зна шта бих јео!

DVA AKREPA

Dva akrepa, ni gluva ni slepa,
podjednako i ružna i lepa,
srela su se pre nedelju dana
u ulici Ljutice Bogdana.

Sve je pošlo neslućenim tokom:
muški akrep kresnuo je okom,
akrepica simpatiju vrnu –
spusti pogled u zemljicu crnu.

Za minutu, ili nešto više,
njih se dvoje ludo zaljubiše,

zbunjen sam ko pile u kučini –
šta je ljubav kadra da učini!

AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA

Aždaja svom čedu tepa:
Nakazice moja lepa,

Šta će s tobom biti, ko zna,
Lepotice moja grozna?

Ostavićeš svoju majku,
Otići u neku bajku,

Bićeš ličnost negativna,
Rugobice moja divna,

Ješćeš ljude kao repe,
Najmiliji moj akrepe,

A tvoja će jadna majka
Celog veka da se vajka!

JEDNOG ZMAJA KRAJ

Jednome zmaju dosadi da živ,
jer mu je život bio strašno siv.

U sivom dvorcu, pored sive rek,
tavorio je svoj zmajevski vek.

Jednoga dana stao je na ob,
rešen da više ne živi ko rob.

pa skoči u reku, i već tome sl,

a nije znao uopšte da pl.
Fotograf stiže, i namesti blend,
zmaj
reče
THE i to beše END

ЗАШТО
Зашто, зашто нико неће
да ме прими као цвеће
и залива храном меком
– медом, млеком и буреком?
Зашто?
Зашто чике нису хтеле
да ме узму место пчеле?
Зујао бих пуном мером
над јабуком и шећером?
Зашто?
Зашто нису хтела деца
да ме узму место зеца?
Због купуса и дулека
скак’о бих као зека.
Зашто?

ШТА СМЕ ДА СЕ ЈЕДЕ
Остављај пертлу,
не дирај чачкалице,
не једи запушаче –
узми зрно грожђа!
Кључеве не смеш,
не смеш ни шрафцигере,
печурке исто тако –
узми зрно грожђа!
Дуже су пертле,
веће су чачкалице,
слађи су запушачи
него зрно грожђа!
Ја нисам птица,
нисам ни веверица,
нисам ни штиглиц,
нећу зрно грожђа!

DETE

Dete nije dete
Igračka za strine i tete
Dete je dete

Da ga volite i razumete

Nećete mi verovati
I veliki pesnik Gete
Nekada je bio beba
I veoma nemirno dete

Brkati hajduk Veljko

Što je zlotvoru prašio pete
U početku je sisao palac
I bio nemoguće dete

Junaci kosmosa
Što lete na druge planete

Prvo su sedeli na nošama
A posle su seli u rakete

Dete nije dete
Igračka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete

OLOVKA PIŠE

Olovka piše,
A guma briše,
Ni u šta ne veruj

Isuviše.

BELA KAFA


Jedna krava iz Pančevačkog Rita odbila je da proizvodi mleko. Ona će ubuduće, na svoju ruku, proizvoditi belu kafu, jer je primetila da se bela kafa više sviđa deci.

ŠTA JE JOŠ DOSADNO

Dosadne su kuće, mece,
I sve one šećer tete,

Što od naše dobre dece
Prave pekmez i paštete.

Dosadno je kada škripi,
Škrip, škrip,
Kad mleko iz lonca kipi,

Kip, kip,

Dosadno je kad se zeva,
Au, au,
I kad mačor mački peva,
Mrnjau ...

Dosadne su razne paste,
Pantalone na tregere,
Dosadno je kad se raste
Uz batine i čvegere.

To je nešto zbilja grozno,

Groz, groz,
Dosada je glupa skrozno,
Skroz!

JA SAM LUPAO

Ja sam lupao,
lomio, kršio,

tresao, čupao,
pa prevršio.

Sad hoću malo da budem fini,
po tihoj noći i mesečini.

Ja sam gazio,
tabao, plašio,
čupao, mazio,
pa prekardašio.

Sad hoću malo da budem nežan,
ko što je nežan proplanak snežan.


Ja sam stezao,
mučio, gladio,
davio, vezao,
pa i dosadio.

Sad hoću malo da budem dobar,

ko što je dobar mesec oktobar.

Ja sam vukao,
vikao, tvrdio,
psovao, tukao
pa dozlogrdio.

Sad hoću malo da budem fini,
il' mi se čini, il' mi se čini.

MOLIM VAS DECO

Molim vas, deco,
Imajte u vidu –
Odrasli vole
Da pišu po zidu.

ACA JE DEBELJKO,
NENA PERU VOLE,
UA KUĆNI SAVET,
I slične parole.

Potpisi, računi,

Skice nekih čuda,
I imena luda
Nalaze se svuda.

Kad vidite nekog
Kako vadi kredu,

Recite mu odmah
Da nije u redu.

Molim vas, deco,
Imajte u vidu –
Odrasli mnogo
Škrabaju po zidu.

Kad bi svi
ljudi na svijetu
baš kao sva,
djeca na svijetu
o kad bi svi
ljudi na svijetu
odlučili da:

Kad bi sva
djeca na svijetu
baš kao svi,
ljudi na svijetu
o kad bi sva
djeca na svijetu
odlučila da:

Da kažu svi
dosta je bilo
jer suza već
mnogo se lilo
na svijetu već
loše je bilo
sad dobro će bit.

Djeco, pustimo
šalu na stranu
skupljajmo stvari
i hranu
nekom je, nekom je
suviše
drugom treba baš to!

Kad bi svi
ljudi na svijetu
baš kao sva
djeca na svijetu
o kad bi svi
ljudi na svijetu
odlučili da:

Da kažu svi
dosta je bilo
jer suza već
mnogo se lilo
na svijetu već
loše je bilo
sad dobro će bit.

I ne bi tad
bilo ni rata
a tko je sam
damo mu brata
i sav bi strah
skinuli s vrata
jer
bio bi mir.

Djeco, mislimo na duge pruge
živimo malo za druge
živimo malo za treće
mora proći i zlo

Dva i dva
bit će šest
ko je spor
bit će vješt.

Bit će to
slučaj čest
svaki dan
dobra vijest.

Dva i dva (možda bi nam moglo)
bit će šest (ljeto koje stiže)
ko je spor (riješiti zauvijek)
ovu stvar (bit će vješt)

Kad bi svi
ljudi na svijetu
baš kao sva,
djeca na svijetu
o kad bi svi
ljudi na svijetu
odlučili da:

Djeco, pustimo
šalu na stranu
skupljajmo stvari
i hranu
nekom je suviše
nekom treba baš to!

Kad bi svi
ljudi na svijetu
odlučili
ruke da spletu
i zauvijek
priču da završe
i vrate nam san.

Kad bi svi
ljudi na svijetu
baš kao sva,
djeca na svijetu
o kad bi svi
ljudi na svijetu
odlučili da:

Kad bi svi
ljudi na svijetu
baš kao sva,
djeca na svijetu
o kad bi svi
ljudi na svijetu
odlučili da.

TIHA, TIHA PJESMA - Grigor Vitez

Tiho kos u grmu spava,
A još tiše raste trava.
Tiho tamni bor šumori,
A još tiše trešnja zori.
Tih je zeko ispod granja,
A još tiše bilje sanja.
Raznobojne snove sniva
Cvijeće, šuma, polja, njiva.
Svud su snovi razasuti:
Jaglac sanja san svoj žuti.
Modro sanja šumarica,
Ljubičasto - ljubičica,
Nebo plavo - potočnica,
Bijelu iskru - tratinčica,
A duboko sanja noć,
Ti još dublje... Laku noć!

DESANKA MAKSIMOVIĆ

KO JE VEĆI

Pače patki do članaka, patka koki do pazuha, koka petlu do grudnjaka, pet'o ćurki sve do uha, guska s guskom podjednaka, tele kravi do vimena, ždrebe konju do stremena, jagnjad ovci do srdaca, prase jagi sve do runa, a do njuške kuci maca, vrabac čvorku ispod kljuna, čvorak svraki do kolena, svraka vrani do povije, žabac bari do okreka, račić reci do kamena, do obale njivi reka, mravak cvrčku do gudala, cvrčak pužu do rogova, mišić maci do brkova, jela zvezdi do očiju, mesec suncu do plamena, dete majci do krioca, mama tati do ramena.

PAUKOVA LJULJAŠKA

Zaspala je malo paukova mama, on u šumu - klis! Ljuljašku istiha splete pa se njiha: uvis, uvis! Gledale ga ptice tako navrh žice, zastao im dah. Gledali ga mravi u zelenoj travi, pa ih bilo strah. Opazi ga cveće kako kroz zrak šeće, zaplaka uglas:
- Šta će, šta će biti ako prsnu niti, a paučić - tras!

"Lektira se djeci ne smije prezentirati kao posao, ili kao dužnost. trebala bi se ponuditi kao poklon."
Charles Scribner, Jr.

Baka i unuka





Baka: Hej, gde si pošla? Vidi, vidi, kako si se lepo obukla!

Unuka: Kako gde?! Pošla sam u školu, zar ne znaš?

Baka: Da, da, sad sam se setila.

Unuka: Jesi li ti, bako, išla u školu?

Baka: Naravno da sam išla.

Unuka: a, deda? I on je bio đak?

Baka: Jeste. Zajedno smo sedeli u klupi, a posle kad smo odrasli…(baka se nasmeši), pa znaš tu priču, pričala ti je mama.

Unuka: Znam, bako. Deda i ti ste se venčali i rodila se tetka Lela, ujak Danko i mama. bako, bako, a znaš li ti ko je prvi osnovao školu?

Baka: Znam, vidi ti nevaljalice, šta me pita! Sveti sava, pile babino, a znaš i ti i sva srpska deca. Znaš, kada sam ja bila mala, manja nego ti, trebalo je da recitujem na proslavi povodom dana Svetog Save.

Popeli su me na stolicu da bi me svi videli onda sam počela:

Dižite škole
Deca vas mole…

Pogledala sam i oko sebe videla mnogo naroda. Uplašila sam se i zaplakala:

Skinite me dole
Skinite me dole!

Unuka: Ih, bako, što si ti bila stidljiva! Čuj mene:

Deca žele, deca mole:
hoćemo lepe, velike škole!
Želimo znanje, znanje je moć,
znanje je svetlost, neznanje noć.

Iako smo deca mala, mi kličemo:
Sveti Savo, tebi hvala!

Medo
Autor: Snežana Crnogorčević

Jedan beli medo
na severnom polu
stalno zapomaže
u smrznutom molu.

Smrznuću se ljudi
ovde zima vreba,
šaljite mi bundicu
koja vam ne treba.

Toliko je hladno,
a ja hodam bos,
dajte neku kapicu
nazepšće mi nos.

Prodajte mi kaput,
džemper od „La koste“
ili me hitno šaljite
kenguru u goste.

Cvet
Autor: Snežana Crnogorčević

U travici mekoj
provirio cvet,
podigao glavicu
da osmotri svet.

Jutarnjom je rosom
oprao zubiće
i pozvao pčele
na čaj i sokiće.

A kada je video
materinu mazu,
samo joj je rekao:
„stavi me u vazu.“