Dečiji kutak

First topic message reminder :

LIJINO PISMO

Jednoga dana, vidjeli nismo,
Ježic je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pricao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.

Adresa kratka, slova k’o jaja:
"Za druga Ježa
Na kraju gaja".

U pismu piše:
"Ježurka, brate,
sanjam te cesto
i mislim na te.
Evo ti pišem iz kamenjara
guskinim perom. Divno li šara!
Dodji na rucak u moju logu,
požuri samo, ne žali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom cekat cu na te, požuri trkom.
Nježno te grli medena lica
i pozdrav šalje lisica Mica"

JEDNA OVCA SIVA

Jedna ovca siva
U bazenu pliva

Jedan hrabri slon

Trči maraton

Jedan poljski cvet
Igra rukomet

Jedno ptice golo

Voli vaterpolo

Jedan ljuti ris
Obožava klis

Jedan žuti nar
Pao u bunar

GAJITE PATKE

Dok zvezde sjaje
Patka nosi jaje

Dok vetar duva
Patka jaje čuva

Kad izleže pače

Voli ga još jače

Gajite patke
Zaista su slatke

KAD BI MI NEKO REKAO

Kad bi mi neko rekao
Kako je život stekao
Kojim je parama platio

Pošto bi ga vratio


Kad bi mi neko rekao
Kako je vazduh stekao
Kome je pisma pisao
Da moli da bi disao

Kad bi mi neko rekao

Kako je sunce stekao

Kojim se smehom smejao
Da bi se džabe grejao

Kad bi mi neko rekao
Kako je vodu stekao
Na kojim je mukama bio

Da bi besplatno pio

Kad bi mi neko rekao
Kako je zemlju stekao
Kome je dušu prodao
Da bi po zemlji hodao

Kad bi mi neko rekao
Kako je majku stekao
Kojim je nebom kružio
Da bi oca zaslužio

Dušan Radović



POŠTOVANA DECO
(Izbor)




STRAŠAN LAV

Bio jednom jedan lav... Kakav lav? Strašan lav, narogušen i ljut sav!

Strašno, strašno!

Ne pitajte – šta je jeo. Taj je jeo šta je hteo – tramvaj ceo i oblaka jedan deo!

Strašno, strašno!

Išao je na tri noge, gledao je na tri oka, slušao je na tri uva...

Strašno, strašno!

Zubi oštri, pogled zao, on za milost nije znao!

Strašno, strašno!

Dok ga Brana, jednog dana, nije gumom izbrisao.

Strašno, strašno!

CAR JOVAN

Velika stvar, značajna stvar Jova je, deco, postao car!

Imao je brkove do ušiju i bradu do pojasa; imao je hiljadu belih konja i hiljadu brzih pasa.

Imao je još bezbroj dvoraca u zlatu i još više prostranih imanja; imao je, deco, milion vojnika i sto zlatnih odlikovanja.

Imao je hiljadu sluga, i sedamdeset samo poslastičara... Svi su oni svlačili i oblačili, čuvali i hranili
Njegovo Veličanstvo Cara.

I on je tako vladao ko zna koliko vekova i godina, najeo se kolača i sladoleda i napio se limunada i malina.

I jednog dana, kad Nj. V. Car, od čokolade i limunade nije mogao ni ići ni leći, probudio se gladan i sanjiv u svom krevetu pored peći.

ZAŠTO DECA ČAČKAJU NOS

Deca, izvinite, čačkaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar.
Kao da im je neko, čim su se rodili, šapnuo na uvo:
– Obratite pažnju na svoj nos, poklonite pažnju svom malom nosu! Trebaće vam nos!
Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je tačno.
Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci i obratio se svom nosu. I nos se sažalio na malog dečaka i poklonio mu je kamilu.
Dečak se igrao sa kamilom dva dana a onda je tu svoju neobičnu igračku strpao pod krevet. I ponovo mu je bilo dosadno. Obratio se ponovo svom malom nosu. Molio je novi poklon.
Čarobni nos još jednom se sažalio na dečaka i poklonio mu jednu veliku gazelu.
Gazele su lepe i mile životinje i sa njima se baš lepo može igrati.
A ovaj dečak nije umeo da se igra sa gazelom više od dva dana, pa je i nju strpao pod krevet. I još jednom mu je bilo dosadno.
Imao je čarobni nos i njemu je bilo lako.
Ali nos je nos, pa makar bio i čarobni. Svaki nos, pa i čarobni, može da se pokvari. A kad se pokvari, onda više nema čarolija.
I ovaj nos se pokvario. I više nije bio čaroban. I više nije mogao svom dečaku da poklanja igračke.
Eto tako je bilo ono što mi znamo.
Taj dečak je to sve sigurno ispričao ostaloj deci. I onda se to sigurno pročulo po celom svetu. I zbog toga sva deca, čim se rode i čim im je dosadno, čačkaju svoje male noseve.
Mi ne znamo da li će još koji nos postati čaroban.
Ali ko bude strpljiv, može se nadati uspehu.
Kamilu verovatno neće izvući iz nosa, jer su kamile danas retke. Istrebljene su nemilosrdno.
Ali danas ima drugih zanimljivih stvari: klackalica, traktora, telefona, čekića i klešta, bicikla i trotineta. Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na zemlju i da se ne pokvari.

OVO JE VREME ČUDA

Ovo je vreme čuda
Ujaci padaju s duda

Tu oko Gore Fruške
Stričevi padaju s kruške

Život je jedna farsa
Tetke padaju s Marsa

Svi znanci i svi stranci
Možda su padobranci

DOSADNO MI JE

DOSADNO MI JE DA BUDEM KRALJ Reče kralj i skoči udalj

HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO
BAR CAR

UREDIĆEMO TU STVAR
Reče mu glavni ministar

DOBICEŠ ODMAH CARSKI PRESTO I SVE RESTO

ŠTO IDE UZ PRESTO

DOSADNO MI JE DA BUDEM CAR
Reče car i napravi darmar
HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO

BAR KONOBAR

UREDIĆEMO TU STVAR
Reče mu glavni sekretar
DOBICEŠ ODMAH KELNERSKO ODELO
POLA CRNO
A POLA BELO

DOSADNO MI JE DA SLUŽIM GOSTE Reče konobar NEKA OPROSTE HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR PUTAR

UREDIĆEMO TO KO OD ŠALE
Reče mu glavni šef sale
DOBICEŠ ODMAH ZASEBAN PUT
DONEKLE NASUT
ODNEKLE ŽUT

DOSADNO MI JE KAMEN DA TUCAM Reče putar OD MUKE PUCAM HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO

BAR – VLADAR

E PA SAD JE DOSTA reče Kosta
Glavni čistač kamenog mosta
GDE SI VIDEO ŠAKO JADA
DA PUTAR NEKOM
ZEMLJOM VLADA

LJUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI

Ljudi više ne žive u brizi

Ko nema u glavi ima u knjizi

Svi ljudi zajedno znaju sve stvari
Knjiga glavu čuva šubara je kvari

U SAMOĆI

U samoći
Sreća nam se ruga
Nema ništa

Bez najboljeg druga

Drug će drugu
Da ublaži tugu
Drug drugove
U svatove zove

PUĆI ĆU OD SMEJALICE

Pući ću od smejalice
Kad čujem za grejalice
I šporete na struju

Kuća bez dimnjaka je kao šator

I samo onaj ko je mator
Kao penzionisani navigator
Greje se uz radijator

I to mi je neka kuća jaka
Bez pramena dima iz odžaka

BIO JEDNOM JEDAN VUK

Bio jednom jedan vuk

I bio je zbilja dobar
Miran kao mrtvi muk
Pitom kao neki sobar

Za to niko nije znao
Mislili su da je zao

Imao je divne želje
Divno srce u grudima
Želeo je prijatelje
Meñu psima i ljudima

Za to niko nije znao

Mislili su da je zao

Voleo je čak i ovce
Pa i one jarce muške
Nije znao ni za lovce
Ni za zamke ni za puške

Za to niko nije znao

Mislili su da je zao

Pošao je da im kaže
Da ne može tako više
Videše ga neke straže
Opališe i ubiše

Nikom nije bilo žao
Mislili su da je zao

Ko grlice

Gladne mi vilice

Ko dva kosa
Lete ispod nosa

Ko dve laste
Apetit im raste

Ko dve vrane
Hoće da se hrane

Ko dva čvorka
Traže jela gorka

Ko par šljuka
Samo da se kljuka

Ko dve sove
Čak i noću love

Ko dva supa

Samo da se njupa

Ko dve rode
Posle traže vode

Ko par pliski
Pile bi i whisky

Ne znam šta je
Gde im sve to staje

GLAVA MI U TORBI

Glava mi u torbi
Apetit u menzi
Uživam u čorbi
To sa tim u vezi

Mleko je piće
Što jača mišiće

Mnogo volim slano
Kiselo i ljuto
Mlado pohovano

Gorepomenuto

Jedite testo
I mnogo i često

Na šporetu šerpa

Paprike se lome
Lepa šargarepa
Meñutim dabome

Jedite puter
Dok vozite skuter

Zubi mi ne trnu
Volim kafu belu

Pio bih i crnu

Tako u načelu

ПОУКА
Хтела је да види шта је доле,
нагла се преко стола и – пала.
Ко?
Једна виљушка радознала.

ЏЕПОВИ
Из чаробног џепа
мађионичари –
чири, чури, чари,
извуку сто ствари.
Из смешног џепа
кенгурског цегера,
ерем, берем, бера,
мали кенгур звера.
Из бушног џепа
ствари се искраду,
диду, лиду, даду,
праве променаду.
Шетају се.

ПАЛА КИША
Пала киша на кишеве,
само неће на мишеве,
кишеви се скупили,
кишобране купили.
Кишобрани цуре
па кишеве јуре.
Где ће киш,
шта ће киш
– већ у гнездо – шиш!
Миш је мишу
купио за кишу
кишобран
мишобран.
А миш гладан цео дан
па појео мишобран!
Аој, мишу, мишу,
како ћеш на кишу?
Како ћеш на лед,
када не знаш ред?
Како ћеш на чуп
кад си тако...

ЈЕДНА МАЛА
Једна мала Евелина,
слатка као чоколада,
фина као виолина,
тако нежна, тако млада.
Једна мала Монализа,
сва од млека и од гриза,
бела као дан Париза,
елегантна к’о маркиза.
Једна мала Виолета,
нежнија од крепдешина,
к’о јоргован када цвета,
тако нежна, тако фина.
Једна мала Георгина,
једна Гина из Сурчина,
као зрно аспирина,
као бресква, тако фина.

ПЕСМА О ЧЕКИЋУ
Овај чекић куца
као топ да пуца!
Подилазе жмарци
кад груну ударци!
Из првог ударца
закуцо комарца!
Из другога хица
закуцао свица!
А ударац трећи?
Тужно је и рећи...
Јер трећи ударац
закуцао палац.

JEDANPUT U PARIZU

Jedanput u Parizu
Na Monmartru
Il' blizu
Videh lepu markizu
BONJOUR MADAME

Prošli put u Milanu
Sve je išlo
Po planu
Sreo sam Julijanu
BONGIORNO BELLA

Tako na Gibraltaru
U jednom liftu
Nañoh groficu Maru
BUENOS DIAS SEŃORA

Onomad u Londonu
Sve beše

Po bontonu
Cveće za primadonu

GOOD MORNING LADY

Čak na Peloponezu

U kadifi Da l' vezu
Sretoh grčku princezu
KALIMERA SAS KIRIA

Prekjuče u životu
U svom selu
Na plotu

Nañoh protestnu notu
STIGO JE PROBISVET

NEKA STISKA

U okolini Skoplja

Bave se bacanjem koplja
Ta ljubav žarka

Možda im je ostala od Kraljevića Marka A možda im je bacanje koplja Trening za vezivanje snoplja

U okolini Slankamena

Bacaju kamena s ramena
Ta ljubav teška
Možda je istorijska greška
A možda je nekoliko gamena
Uvelo modu bacanja kamena

U okolini Siska
Bave se bacanjem diska
Ta ljubav preterana
Možda im je ostala od Kulina Bana
A možda im je došla neka stiska
Pa se bave bacanjem diska

U okolini Niša
Bave se bacanjem slatkiša
Javite niškom kapitenu
Ne mora se bacati po svaku cenu
Ima još atletskih grana
Slatkiši su sportska hrana

СЕДМИЦА
Понедељак – штикла.
уторак – шнуфтикла,
среда – цвикла,
четвртак – штрикла,
петак – муштикла, с
убота – портикла,
недеља– фасцикла!
Штикла,
цвикла,
штрикла и
муштикла.

СВЕ ШТО РАСТЕ
ЗДРАВИЦА
Све што расте
хтело би да расте...
– Нека расте,
и треба да расте!
Све што цвета...
хтело би да цвета.
– Нека цвета,
и треба да цвета!
Нека гледа
све што има око,
свако крило
нек лети високо!
Летети, летети, лепо је летети!
Живети, живети, лепо је живети!
Све што лети
хтело би да лети...
– Нека лети,
и треба да лети!
Све што пева
хтело би да пева...
– Нека пева,
и треба да пева!
Нека скаче
све што има ногу,
нека трче сви
који то могу!
Скакати, скакати, лепо је скакати!
Живети, живети, лепо је живети!
Све што трчи
хтело би да трчи...
– Нека трчи,
и треба да трчи!
Све што кљуца
хтело би да кљуца...
– Нека кљуца,
и треба да кљуца!
Нека пева
све што има глас,
нико лепше,
ведрије од нас.
Певати, певати, лепо је певати!
Живети, живети, лепо је живети!
ЖИВЕЛИ!

НАЈБОЉА МАМА НА СВЕТУ
Најбоља мама на свету?
Моја мама!
Најбоља мама на свету?
Моја мама!
Одакле нам очи, очи?
Родила их мајка!
Одакле нам уши, уши?
Родила их мајка!
Одакле нам руке, руке?
Родила их мајка!
Све на свету родила је мајка!
Лети песма око света,
лепша него бајка:
нема цвета ни детета
док не роди мајка!
У животу ја сам срела
многе добре жене,
ал’ је само једна хтела
да роди баш мене!
Добра мама,
лепа мама,
само једна
наша мама!
Благо вама,
благо нама,
благо свима
са мамама!

ЛЕПОТА
Лепо сунце,
леп дан.
Лепе птице,
лепи људи.
Сви су лепи
и сви се радују
што су лепи.
И од тога
постају још лепши.

ČOBANIN SAM U SELU

Imam jednu kokošku

Koja zna da broji

Svršila je fakultet

Ali ne znam koji

Imam jednog vola
Koji vuče kola
Svršio je gimnaziju
Al' je osto lola

Imam jedno prase
Koje stalno gudi
Svršilo je zanat
Kod muzičkih ljudi

Imam jednu ovcu

Koja mnogo bleji
Svršila je travu
U jednoj aleji

Čobanin sam u selu
A nemam ni platu

Voleo bih da sam negde
Na nekom zanatu

Kad je zanat obdaren
Lako je za hranu
Radio bih ceo dan
U nekom dućanu

REKOŠE MI BUDI PEKAR

Rekoše mi budi pekar
Ili mlekar
Biću pekar
Al' ispadoh pravi prasac
Nisam znao šta je kvasac

Rekoše mi budi kuvar

Nos u duvar
Biću kuvar

Al' ni to me nije htelo

Zagore mi prvo jelo

Rekoše mi budi lovac
Dadoh novac
Biću lovac
Lovio sam oko Šapca

Ulovio jednog vrapca

Rekoše mi budi šuster
Pade luster
Biću šuster
Nešto mi se gorko zbilo
Ubode me oštro šilo

Rekoše mi budi džokej
Okej okej
Biću džokej
Izdade me i tu sreća
Padoh s konja kao vreća

СТИЖЕ ПРОЛЕЋЕ, БИЋЕ ГУЖВЕ!
Греје, греје,
сунце нам се смеје!
Стиже, стиже,
све брже и ближе!
Креће, креће,
прогледало цвеће!
Ту је, ту је,
кошнице већ зује!
Језди, језди,
у шуме се гнезди!
Мрда, мрда,
мешкоље се брда!
Хоће, хоће,
напупело воће!
Сеје, сеје,
кроз њиве и леје!
Кљуца, кљуца,
Бело јаје пуца!
Плете, плете,
за птице кревете!
Расте, расте,
цртају га ласте!
Скаче, скаче,
немирно ко маче!
Сипа, сипа,
пресвукла се липа!
Нуди, нуди,
препунило груди!

ЛЕПО ЈЕ СВЕ ШТО ЈЕ МАЛО
Чим се нешто мало, мало роди,
на камену, грани или води,
први дан му уз љуљашку тепа:
Буди лепо као што је лепа...
...Свака буба од хиљаду буба,
свака птица од хиљаду птица,
свака риба од хиљаду риба!...
Чим се нешто усправи над травом
– лупи главом по пространству плавом.
Дан га бодри: расти и не стрепи,
бићеш лепо као што су лепи...
...Свака звезда од хиљаду звезда,
свака клица од хиљаду клица,
свака песма од безброј песама!...
Чим се нешто огласи у свету,
у покрету, гласу или цвету
– слути, чује кроз дамаре слепе:
већ сам лепо као што су лепе...
...Свака буба од хиљаду буба,
свака клица од хиљаду клица,
свака птица од хиљаду птица!...