Dečiji kutak

First topic message reminder :

LIJINO PISMO

Jednoga dana, vidjeli nismo,
Ježic je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pricao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.

Adresa kratka, slova k’o jaja:
"Za druga Ježa
Na kraju gaja".

U pismu piše:
"Ježurka, brate,
sanjam te cesto
i mislim na te.
Evo ti pišem iz kamenjara
guskinim perom. Divno li šara!
Dodji na rucak u moju logu,
požuri samo, ne žali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom cekat cu na te, požuri trkom.
Nježno te grli medena lica
i pozdrav šalje lisica Mica"

ИДЕ ПРОЛЕЋЕ
Замолите прво врапца,
првог врапца са улице:
да врабац пише жаби,
да жаба јави роди,
да рода каже буби,
да буба шапне трави,
да трава пише мраву,
да мрави јаве мишу,
да миш шапне мачки,
да мачка каже деци,
да деца истрче и виде
да нам пролеће иде.
Једне ноћи док је ветар крао
перје дима са промрзлих кућа,
један глас је топло сунце звао
кроз чешљеве ограда и прућа.
Новог јутра, новог сунца клатно
отело се из звезданог строја
и разбило, велико и златно,
у хиљаде звукова и боја.
Звоните, звоните!
Небо расте,
просипа злато,
иду ласте,
враћа се јато!
Звоните, звоните!
Све је ближе!
Пролеће, пролеће
ново стиже!

МАЈ
Дан, дан, дан, зелени дан!
Длан, длан, длан, паде на длан!
Жуто се смеје, цвркућу стреје!
Дан, дан, дан, зелени дан!
Мај, мај, мај! Шарени мај!
Сјај, сјај, сјај! Сребрни сјај!
Сунце се клати, буде се влати!
Мај, мај, мај! Шарени мај!
Кас, кас, кас, пролећни кас!
Глас, глас, глас, радосни глас!
Стигле су ласте, пролеће расте!
Кас, кас, кас, пролећни кас!

ЗВЕЗДЕ
Као презле, просуле се звезде плаве,
као шкољке, окренуте наопачке,
као свици, кад се јаве изнад траве,
као птице, као мале златне зрачке.
Добро небо, поклони ми једну звезду!
Чуваћу је у свом длану к’о у гнезду!

ЈУТРО МОГ ЖИВОТА
Јутро мог живота
зелено и плаво,
мојих руку небо,
мојих ногу траво,
моје гладно срце
и немирна главо!
Здраво, здраво младости!
Мој животе – здраво!;

TUŽICA JEDNOG ZMAJA

U mome celom zmajevskom veku
ljudi me gone i glavu mi seku,

a ja čim njupnem carsku kćer
odmah mi kažu da sam zver!

JEDNA SLATKA AŽDAJA TEREZA

Jedna slatka aždaja Tereza
nalovila je gomilu princeza,


obukla kecelju, obula pantofne,
i peče od njih princez krofne.

BILO JE PROLEĆE

Bilo je proleće, mesec maj,
Drveće se prelilo zelenim kremom,
Bez posla je ostao jedan zmaj
Sa visokom zmajevskom stručnom spremom.

Motao se neko vreme po gradu,
Čitao oglase i konkurse iz štampe,
Zmaj, koji je uživao u svome radu,
Izgubio se ko svitac bez lampe.

Počeo je da pije vinjak i sodicu,

Da se snalazi i prodeva,
Jer je imao veliku porodicu,
Koju je morao da hrani i odeva.

Kiše su padale, dani su tekli,
Kucao je na sto vrata, možda dvesta,
I svuda su mu neljubazno rekli

Da za njega nema radnog mesta.

I kada je svuda izbačen ko kofer
Naglo mu se osmehnula sreća:
Ponudiše mu da radi kao šofer
Kod Gradskog saobraćajnog preduzeća.

Opet je proleće, mesec maj,
Na drveću pupe zelene ćumice,
Za volanom "LAYLANDa" sedi zmaj,
Na liniji KalemegdanŠumice.

Kada uveče dotera kola u garažu

Kolege o njemu pričaju sve naj, naj,
Ali mu je najdraže kada kažu:

"E, danas si vozio kao pravi zmaj!"

СЕДИ ДА РАЗГОВАРАМО

ВАЖАН ДОКАЗ
Пупак је као печат,
потврда да нас је родила мајка.
Ко нема такав печат,
имаће неприлике
да докаже
како је дошао на свет.

МАМЕ
Имате ли нешто за маме?
Имамо крило, длан и раме.
Када су маме тужне и саме?
Добри су крило, длан и раме.
А када нешто боли маме?
Нека нам ставе главу
у крило, на длан или на раме!

ОДЛИКОВАЊА ЗА ОСМИ МАРТ

Мами која има много деце
Мами чија су деца добра
Мами која чува своје родитеље
Мами која воли и другу децу
Мами која не кука
Мами која воли што је мама
Мами која се не каје
Мами која има времена

ОДЕЛО НЕ ЧИНИ ЧОВЕКА
Лекар је ЧОВЕК
у оделу лекара.
Милиционар је ЧОВЕК
у оделу милиционара.
Поп је ЧОВЕК у оделу попа.
Ватрогасац је ЧОВЕК
у униформи ватрогасца.
Војник је ЧОВЕК
у униформи војника.
Дете је ЧОВЕК
у оделу детета!

ДРУГИ
Најлепше ствари дешавају се другима.
Међутим, они то не знају.
Они мисле као и ми:
да се најлепше ствари дешавају другима.

ДА ЛИ ИЛИ НЕ
Да ли може?
Може.
Мисли да не може
а може.
Да ли сме?
Сме.
Мисли да не сме
а сме.
Да ли воли?
Воли.
Мисли да не воли
а воли.
Да ли хоће?
Хоће.
Мисли да неће
а хоће.

О СТИДУ И СРАМОТИ
Један се стидео да пита где је клозет.
И шта је било?
Ништа. Упишкио се у гаће.
Један се стидео да каже где га боли.
И шта је било?
Ништа. Нису га излечили.
Један се стидео да купи у радњи гаће.
И шта је било?
Ништа. Ишао је без гаћа.
Један се стидео да каже девојци да је воли.
И шта је било?
Ништа. Удала се за другог.

ВЕШТИЦЕ И ДУХОВИ
Да ли постоје
вештице и духови?
Вештице и духови
не постоје
али се ми плашимо
и онога
што не постоји.
Можда још и више.

ДЕТЕ И ПАС
Дете се плаши
пса.
Пас се плаши
детета.
Кад би знали
да се и један
и други плаше
не би се
плашили.

НИКАД ВИШЕ
НЕЋУ НИКАД ВИШЕ
ако не заборавим.
Никад не заборавим
оно што хоћу
а стално заборављам
оно што
НЕЋУ НИКАД ВИШЕ.

ЦЕНОВНИК
– Колико се плаћа претплата
за цвркут птица?
– Колика је цена ваздуха
у новим динарима?
– Да ли се хлад дрвећа плаћа на сат
или на метар?
– Да ли је цена сунца иста
и лети и зими?
– Да ли цвеће посебно наплаћује гледање,
а посебно мирисање?
– Колико времена треба да се сагради
планина средње величине?
– Да ли је река јефтинија на извору
или на ушћу?
– Извините, колико сте платили
што сте се родили?

"O, NEK TI KUĆA ŠTO PRE NIKNE!"

Rekoše Sremci i smeh se prosu.
A Zmaj, radostan, skoči, pa vikne:
"DAJTE MI SVOJU NAJBOLJU KOSU."

Košulju razdrljio, noge obosio,
Ceo Srem se najednom prepao,
Jer Zmaj je kosio, kosio i kosio,

I kosio, dok nije krepao ...

Sad Sremcima lice od kreča belje,

A lekar gunđa, uz vidnu tremu:
"SRCE MU JE PUKLO OD ŽELJE
DA BUDE NAJBOLJI KOSAC U SREMU!"

Da se ne bi dizala prašina
Sad Zmajevo ime gordo nosi

Fabrika poljoprivrednih mašina
Na Bežanijskoj kosi.

ZAPIS O PARADNOJ AŽDAJI

Na dan Prvoga maja
u Beograd je doputovala jedna aždaja
iz pasivnog kraja.

Nikome ništa nije rekla,

pošto je bila seoskog porekla.

Dokoličeći tako po gradu
uvrstila se u paradu.

Dok je svečana muzika svirala
i aždaja je paradirala.

Čak je sa nekolke reči proste
pozdravila visoke goste.

ШТА ЈЕ БЕСПЛАТНО?
САМО ОНО ШТО ЈЕ
НАЈВЕЋЕ,
НАЈЛЕПШЕ
И НАЈВАЖНИЈЕ!
ШТА ЈЕ СТРАШНО
Страшно је кад неко плаче
а нико га не пита
– зашто плаче.

ОБРНУТО
Мама рађа децу
(да моле и плачу,
да траже и гачу,
да неће и њачу).
Једино је прасе
родило – крмачу!

КАКО ЖИВИ МИШ
Дођи,
седи,
гледај
– како живи миш!
Дању спава,
ноћу краде,
лако спава,
тешко краде,
своје спава,
туђе краде,
сит одспава,
гладан краде...
– тако живи миш.

KAD AŽDAJA NIJE U DOBROM STANJU

Kad aždaja nije u dobrom stanju
treba se odmah pobrinuti za nju,
pa, ili je poslati u Vrnjačku Banju,
ili joj odseći glavu na panju.

SEĆANJE NA ASPIDU KOSANU

To aspida beše silna,
ali nervno nestabilna.

Kad od kuće krišom strugne
volela je i da cugne.

A kad piće dati ali –

napije se, pobudali.


U stanju je za sitnicu
da te splješte ko nitnicu!

Sećanje me često kosne:
došla je iz bratske Bosne!

Luda ala, puna tame,
htede da se uda za me.

Ali sam odoleo,
jer sam drugu voleo.

BABA ROGA

Ima jedna pećina stroga
u kojoj živi Baba Roga.

A ja sam, valjda razumete,
jedno veoma hrabro dete.

Pa sam rešio, upravo stoga
da joj pokažem njenog boga!

Ali uprkos mojoj galami
Baba Roga se krije u tami.

Nudim joj limun, nosim joj krušku.
Al' ona ni da pokaže njušku.

Da li postoji, il' ne postoji?
Uglavnom ona se mene boji.

ПЕСМА О КУПАЊУ
Ала је то лепо
кад се ко окупа!
Што се не би купали,
вода није скупа!?
Један шешир пао је у Саву,
тражио је нешто у таласу
– шкољку, рибу или своју главу,
два су брода ишла да га спасу.
На озбиљном и свечаном скупу,
где се само препелица пече,
рукавица пала је у супу!
Прсну супа, поквари се вече!
Ала је то лепо
кад се ко окупа!
Што се не би купали,
вода није скупа!?
Ова риба видела је конац
и на концу неку слатку згоду.
И тако је доспела у лонац!
... Сад се суши – па опет у воду!
Ова брада, стара пола века,
красила је чудног речног госта.
Неко беше хладан – он ил’ река –
неста госта, само брада оста!
Ала је то лепо
кад се ко окупа!
Што се не би купали,
вода није скупа!?
Пијан морнар пао је у воду
јер је уски промашио кревет!
То је било на пијаном броду,
ево, тачно у петнаест до девет!
Једно маче пало је у млеко!
Маче мало – млеко мало веће!
Ал’ обала не беше далеко
– спасоше га, више никад неће!
Ала је то лепо
кад се ко окупа!
Што се не би купали,
вода није скупа!?

КАКО СЕ ЈЕДУ БОМБОНЕ
Правило прво:
Кажипрст и палац повију се лако,
као кљешта, к’о кљун птице – како ко, овако!
Затим се бомбона прихвати из кесе,
и покретом руке устима принесе!
Хоп!
Правило друго:
Бомбоне су мале, глатке и слатке,
по тежини лаке, по дужини кратке...
Појести бомбону прилично је просто,
кад се уста скрате за педесет посто!
Хоп!
Правило треће:
Један Енглез тврди да је увек слађе
када се бомбона у устима нађе.
И док се низ грло сласт медена точи,
забацити главу и склопити очи!
Хоп!
Правило четврто:
Где бомбона неста – ту и мудрост преста.
Код последње части, код тог тужног места,
попије се чаша, чаша до две воде,
захвали се лепо, поклони и оде!
Хоп!

ПОЗИВНИЦЕ
Звало ме је цвеће међу цвеће
– а ја нисам хтео.
Нек на цвеће жута пчела слеће и лептирић бео.
Звале су ме бубе међу бубе
– а ја сам се сплео.
Ко зна где се бубе губе кад дан крене врео.
Звале су ме птице међу птице
– а ја нисам смео међу грање и на танке жице.
Ко зна шта бих јео!