Dečiji kutak

First topic message reminder :

LIJINO PISMO

Jednoga dana, vidjeli nismo,
Ježic je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pricao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.

Adresa kratka, slova k’o jaja:
"Za druga Ježa
Na kraju gaja".

U pismu piše:
"Ježurka, brate,
sanjam te cesto
i mislim na te.
Evo ti pišem iz kamenjara
guskinim perom. Divno li šara!
Dodji na rucak u moju logu,
požuri samo, ne žali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom cekat cu na te, požuri trkom.
Nježno te grli medena lica
i pozdrav šalje lisica Mica"

Plavi čuperak

Cuperak kose obicno nose
neko na oku,
neko do nosa,
al’ ima jedan cuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.

To nije moj cuperak plavi
vec jedne Sanje iz sestog ’a’.

Pa sta?

Videces sta kad jednog dana
cuperak necije kose tudje
malo u tvoju glavu udje,
pa se umudris,
udrvenis,
pa malo - malo pa... pocrvenis,
pa grickas nokte
i krijes lice,
pa saljes tajne ceduljice,
pa nesto kunjas,
pa se mucis,
pa ucis - a sve kojesta ucis.

Izmesas rotkve i romboide.
Izmesas note i piramide.
Izmesas leptire i gradove.
I sportove i rucne radove.
I tropsko bilje. I stare Grke.
I lepo ne znas sta ces od muke.

Sad vidis sta je cuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od decaka - pravog junaka
napravi tunjavka i nespretnjaka.

Moja tata











Bozidar Timotijevic

Sve odavde pa do mora,
nigde nema takvog stvora,nigde nema takvog zlata
kao sto je moj tata.

On je zora i svanuce,
on je moje nebo plavo,
on je prvak nase kuce
on je uvek ono pravo.

Kad se smeje-nebo bruji,
kad govori-cvece cveta,
a kad peva-to slavuji
lete preko celog sveta.

Zasto cemo kriti kad i vi to znate,
bas je lepo biti
dete moga tate.

Skoči zeka iz jendeka,

Pa po snegu lako prti,

Za njim skoči drugi, treći,

A za trećim i četvrti.


Po ćilimu belom skaču

Jedan drugom na krkaču, -

Premetnu se preko njuške,

Valjaju se poleđuške.


Gurkaju se u tom trku,

Ćuškaju se u tom huku,

- Ko ih gleda, ne mož’ znati,

Igraju l’ se, il’ se tuku.


Gledao ih lovac stari,

Pucati mu beše žao,

Uze listak knjige bele,

Pa je zeke - nacrtao.





Zeka, zeka, iz jendeka,

Danaske si srećan bio!

Danas ti je - dece radi -

Stari lovac oprostio.

Sedi žaba sama
na listu lokvanja,
od žarkoga sunca
štitom se zaklanja.

Da novine čita,
to vam slika kaže,
al ne mož da nadje
što joj oči traže.

Znate već o čemu
žabe brigu vode:
hoće li se skoro
odseliti rode.

dechja brojalica


En
den
dinu,
sava
raka
tinu,
sava
raka
tika
taka
elem
belem
buf,
trif
traf
truf!!

Aca guščar



   Još sam nejak, još sam mali,
Zato su mi guske dali.
Da ih čuvam, brigu moju,
Da ostanu sve na broju.

Ako budem dobre sreće,
Pa kad budem momče veće,
Tad će čuvat braca Aca,
Čopor svinja i prasaca.

Neka, neka, Bog će dati,
Još ću i to dočekati
Da proteram kroz dolove
Same krave i volove.

Kucina kuća


   Naša kuca živi
U sopstvenoj kući,
Kuća joj je tolika,
Mogu i ja ući.

Jedanput sam ušo,
Ušao sam, bome,
I kuca se zdravo
Radovala tome.

Jedanput sam ušo,
Više neću ući
Neka sedi sama
U toj svojoj kući.

Znate l zašto neću?
Ima mnogo buva,
Uf, toliko buva
Da vas Bog sačuva!

Da sam ja kralj

   
   Da me metne ko za kralja,
Ja bih znao kako valja,
Jagoda bih dosta imo -
Drugi porez ne bih primo.

Pa kad mi je rodjendan,
Sve bih pozvo u moj stan,
Sva bi deca došla amo,
Da se svojski poigramo.

Mesto novca od papira,
Skovao bih sto talira,
Kupio bih sedam četa
Od olova, od drveta.

Nikad ne bi bilo posta,
Ručali bi svega dosta,
Lokumica svakog sveca,
Mesto hleba - sve pereca.

Kupio bih našoj maji
Prsten što se noću sjaji,
Našem ocu lulu stivu,
I Milevi lutku živu.

A pred Vašu ja bih stao,
Bukvicu mu očitao,
Da mi odsad dade mira,
Mene kralja da ne dira!

Dete i baka


   
   Bako, stara bako - babuščice mila
Jesi l'' i ti kadgod mala, mlada bila?
Jesi l'' mogla kadgod ispraviti leđa?
Je l'' i tvoja kosa bila kadgod smeđa?
Je l'' i tvoja halja bila kadgod kratka?
Je l'' i tebe kogod zvao: "Dušo moja slatka?"
Je l'' i tebi kogod kadgod ''vaku lutku dao?
Valjda se skrhala, pa ti je sad žao?
- Ta zar mora, bako, ostareti svako?
Hoću l'' i ja, bako, ostareti tako?
Moram li zar i ja biti tako seda?
Tako smežurana, zgurena i bleda?
Pa zar tome nema baš nikakva leka?
- Zar se to ne može živeti doveka?

Prolećna pesma

Proleće je, proleće je,
raduje se ceo svet,
kud pogledaš sunce sjaji,
a pod rosom blista cvet.

Naše grudi, naše duše
zatalas'o ovaj sjaj,
slavuj mali sunce hvali
što je zemlja pravi raj.

(Jovan Jovanović - Zmaj)

Ljubivoje Ršumović


POEZIJA


OVE PESME NE VREDE NI
PREBIJENE PARE DOK IH NE PROČITAŠ.
MRTVA SLOVA NA PAPIRU.
ALI, ONO ŠTO OSTANE U TEBI

POSLE ČITANJA (NEKA SLIKA,
NEKA IGRA, NEKA MUZIKA), TO
JE NJIHOVA VREDNOST.

AKO NE OSTANE NIŠTA –
OPET NIŠTA.

IZVINI NA SMETNJI.

Ljubivoje Ršumović


MA ŠTA MI REČE

SMEŠNA PRAŠUMA

Bakulji
Ludom Indijancu


UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE

U Novom Sadu svanulo veče
Ma šta mi reče
Južna Morava uzvodno teče
Ma šta mi reče
Na svakom drvetu klikeri zveče
Ma šta mi reče

U Štipu meče uštipke peče

Ma šta mi reče

U brzom vozu šišali kozu
Ma šta mi reče
I kao treće
Zemlja se večeras ne okreće
Niti šta radi
Niti spava

Zemlja večeras zabušava

Ma šta mi reče

DR

Miš je dobio grip
Pa je seo u džip
I prevalio put dugačak
Da ga pregleda dr Mačak

Doktor pacijenta štipnu
Pacijent nešto zucnu
Doktor mu leña pipnu
Zatim ga u čelo kucnu

SA MOJE TAČKE GLEDIŠTA

NIJE TI NIŠTA

To kaza
Pa ga smaza

TELEFONIJADA

Na širokom carskom drumu
Što preseca prašumu
Sreli su se

Beli slon

I jedan crni telefon

HALO
Reče beli slon
HALO
Reče telefon
KO JE

Pita beli slon
KO JE
Pita telefon

Ni komandir šumske straže
Nije znao da mi kaže
Da l' slon telefonira

II telefon – slonira

SMEŠNA PRAŠUMA

U prašumi
U toj zbrci
Nestali su lavu brci

Dok je malo dremao
Dok se za lov spremao

Pre no što je ñipio
Neko mu ih zdipio

Kako bruku da sakrije
Ćosavo mu lice
Svima priča da se brije

Kod šašavog brice

Pa mu kao brica
Smako brke s lica

OVO JE PESMA O KRALJU

Ovo je pesma o kralju
Koji je voleo pralju
U ono viteško doba
Kad se volelo do groba

Bilo je kod tog kralja
Mnogo dobrih detalja
Te zlatna dvorska halja
Te kruna od koralja

Al pralja nije princeza
Ona srce zaveza

Sa sedam čeličnih reza
U sedam jakih kaveza

Kralj baci krunu i presto
Što nije činio često
Prošeta do jedne vode

Gnjurnu se i tako ode

ZAMISLITE ZEMLJU SRBIJU

Zamislite zemlju Srbiju
u Srbiji selo Slovac
U Slovcu živi Vukola
Najveći lovac

Kad Vukola krene da lovi

Povede i svoje kerove
Ljuta panika hvata
Velike i male zverove

Sasvim opuste pećine
I šuma osiromaši
Jer Vukola samo puca

A nikako da promaši


Kad Vukola ide da lovi
On je zaista divljačan
Inače je dosta zabavan
Čak i privlačan